Соко Краљевине Југославије — разлика између измена

 

== Организација ==

Члан је могао бити сваки пунолетни држављанин, а постојала су и деца соколи и соколски прираштај. Соколске јединице су биле соколска друштва, соколске жупе и Соколски савез. Соколско друштво је било основна месна организација која је непосредно вршила одгајивање свих соколских припадника свога подручја. Соколска жупа је удруживала више соколских друштава, а Соколски савез је био највиша соколска заједница која је удруживала све соколске жупе [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Седиште је било у [[Београд]]у.

 

 

== Соколски савез ==

Соколским савезом је управљала Управа која се састојала од старешине, пет подстарешина, начелника, начелнице, по три њихова заменика, председника просветног одбора, 15—25 чланова и 7—11 њихових заменика и 5—7 ревизора и њихових заменика. Управу Соколског савеза је именовао и разрешавао министар просвете и министар војске и морнарице у сагласности са председником [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарског савета]].

 

Старешина Соколског савеза је био наследник престола [[Петар II Карађорђевић|Петар Карађорђевић]]. Старешина и Управа су управљали целокупним радом Сокола Краљевине Југославије и представљали целокупно соколство. Саветодавни органи за проучавање и решавање начелних питања били су: Главна скупштина, Одбор делегата жупа и Одбор начелника жупа.

 

== Види још ==