Краљевина Југославија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
Нема описа измене |
||
Ред 254:
== Друштво и култура ==
[[Датотека:Monument Zebrnjak near Kumanovo.jpg|мини|250px|Спомен – костурница [[Зебрњак]]]]
{{...}}
Култура овог периода дала је нека од најеминентнијих имена српске [[уметност]]и и [[наука|науке]]:
* књижевници: [[Милош Црњански]], [[Бранислав Нушић]], [[Јован Дучић]]
* архитекти: [[Драгиша Брашован]], [[Момир Коруновић]]
* научници: [[Јован Цвијић]], [[Слободан Јовановић]], [[Александар Белић]], [[Владимир Ћоровић]] и [[Милутин Миланковић]]
ова имена оставиће неизбрисив траг у српској култури.
== Привреда Краљевине Југославије ==
Ратне последице са којима се Краљевина Југославија суочила биле су веома тешке: разорена саобраћајна ифраструктура, велики број уништених фабрика, инфлација, глад... Осим Србије и Црне Горе, које су доживеле демографску катастрофу, као последицу људских жртава у Првом светском рату, знатно су страдале и остале области које у ушле у састав нове државе.
Краљевина Југославија је била спој различитих економских система и стандарда. Покрајине су биле неравномерно развијене, а приход становништва је потицао из различитих основа.
Након уједињења централна влада је завела велике царине за индустријске производе а у исто време наметнула је извозне царине за пољопривредне производе. Тиме је дошло до преливања доходка из пољопривреде у индустрију, односно из мање развијених у развијеније регионе. Заменом аустроугарских круна за динаре и инфлаторној коњуктури северозапад државе је стекао економску предност. У првом петогодишту, на Словенију, Хрватску и Славонију отпало је три петине укупних инвестиција у индустрији Краљевине.<ref>[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0085-6320/2005/0085-63200504461V.pdf Слободан Вуковић: ”СТРАТЕГИЈА” ЛАЖНОГ МИРА У КУЋИ (Економски односи између региона у Краљевини Југославији), страна 461], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
| |||