Сава Косановић (политичар) — разлика између измена

| партија = [[Самостална демократска странка]]<br />[[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]]

'''Сава Косановић''' ([[Плашки]], [[29. мај]] [[1894]] –— [[Београд]], [[14. септембар]] [[1956]]) је био српски и југословенски политичар, дипломата и публициста.

Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измeђизмеђ два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928. године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926-28) а касније у часопису "Нова реч" (1937-1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]. Иако је по [[Закон о заштити државе|Закону о заштити државе]] био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократске коалиције]], залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог [[Тројни пакт|Тројном пакту]] са [[Хитлер]]овом [[Нацистичка Немачка|Немачком]] и [[Мусолини]]јевом [[Краљевина Италија|Италија]] (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против [[фашизам|фашизма]].

Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]], а са избегличком владом зато што је стајала иза [[JVuO|четничког]] покрета [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]]. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у [[САД]], најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за Народноослободилачки покрет, активно се ангажoваоангажовао за помоћ НОП, нарочито у САД.

Током јула 1944. године постао је министар у [[Иван Шубашић|Шубашићевој]] влади и прешао на ослобођени [[Вис (острво)|Вис]]. Од марта 1945. био је министар информација у влади [[Јосип Броз Тито|Јосипа броза Тита]]. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у [[Мексико|Мексику]]. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953. године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на [[Париска мировна конференција|Париској мировној конференцији]] 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању [[УН|Уједињених нација]] у [[Њујорк]]у. Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]].