'''''Царске повести''''' (лат: -{''-{Historia Augusta''}-'') је назив за збирку биографија римских царева, писану на латинском језику, од [[Хадријан|Хадријана]] (117—138) до [[Карин|Карина]] (283—285) и [[Нумеријан|Нумеријана]] (283—284).
-{''-{Historia Augusta''}-'' је од самог почетка представљала контроверзно дело за модерне историчаре и није вреднована као нарочито веродостојно дело. Као аутори биографија потписана су шесторица личности о којима ништа не знамо: Елије Спартијан, Јулије Капитолин, Вулкације Галикан, Елије Лампридије, Требелије Полион и Флавије Вописк Сиракужанин. Прва четворица су у биографијама из збирке забележила да су саставили још биографских списа. Аутори су неке од биографија посветили [[Диоклецијан|Диоклецијану]] (284.-305.), [[Константин Велики|Константину I]] (306.-337.) и разним великодостојницима који су нам иначе непознати. ''Царске повести'' представљају једини континуирани извор који обухвата период 2. и 3. века. Ипак, збирци недостају биографије [[Филип Арабљанин|Филипа Арапина]], [[Деције Трајан|Трајана Деција]], [[Требонијан Гал|Требонијана Гала]], [[Емилијан|Емилијана]] и део [[Валеријан (цар)|Валеријанове]] биографије тј део који се бави периодом од 244. до 259. године. Аутори се поред тога позивају на читав низ историчара од којих су нам само тројица познати ([[Херодијан]], [[Марије Максим]] и [[Дексип]]) и цитирају бројне документе (писма, сенатске одлуке, натписе...). Цитати су нарочито бројни у животописима опскурних владара, али нема ни једног у случају биографија Хадријана, [[Антонин Пије|Антонина Пија]], [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]] и [[Септимије Север|Септимија Севера]]. Помињу се и непостојеће легије, исконструисани родослови (нпр. порекло Константина Великог од [[Клаудије II|Клаудија II Готског]]) и читав низ тривијалних анегдота. Врхунац представља подзбирка Тридесеторице тирана (-{''-{Tyrani Triginita''}-'') односно тридесеторице узурпатора који су се појавили у време „слабог“ и „порочног“ цара [[Галијен|Галијена]] (253.-268.). Да би се попунио образац преузет из атинске историје у Тридесеторицу тирана је увршћено укупно тридесет и две личности од којих је само двадесет историјски потврђено и у другим изворима (нпр новац и натписи). Међутим, и од тих двадесет има оних који никада нису понели царску титули, затим ту су и жене и малолетници који никада нису владали.
Од краја 19. века многа питања везана за веродостојност ''Царских повести'' су отворена, а нека од њих још увек нису решена на задовољавајући начин (нпр. јесу ли биографије које се сматрају за изгубљене уопште и постојале !?). Херман Десо је 1887. утврдио да су делови биографије Септимија Севера писани на основу списа ''О царевима'' [[Аурелије Виктор|Аурелија Виктора]] (издатог 361. год.), а делови животописа Марка Аурелија на основу [[Еутропије|Еутропијевог]] бревијара (објављен 369. год.). Десо је унутрашњом критиком текста закључио да је у питању дело једног анонимног и неидентификованог аутора који је у ствари био савременик [[Теодосије I|Теодосија I]] (379.-395.). Сер Роналд Сајм је 1971. такође сместио време настанка збирке у време око 395. године, а по његовом мишљењу аутор је могао бити неки „неискрени граматичар“ који се временом толико загрејао за свој задатак да је постао све инвентивнији и духовитији. Сајм је ''Царске повести'' сместио у категорију псеудоисторијских романа типа ''Романа о Александру''.
== Спољашње везе ==
* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Historia_Augusta/home.html -{Historia Augusta}- на сајту -{Lacus Curtius}- (латински са енглеским преводом)]
* [http://www.thelatinlibrary.com/sha.html -{Historia Augusta}- (само на латинском)]
