Википедија

Хасан Бркић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 18:
|претходник=[[Осман Карабеговић]]
|наследник=[[Руди Колак]]
|народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
Ред 29:
 
== Биографија ==
Рођен је [[16. јул]]а [[1913]]. године у [[Ливно|Ливну]]. Основну школу је завршио у Ливну, а гимназију је похађао у [[Бихаћ]]у, [[БањалукаБања Лука|Бања Луци]] и [[Сарајево|Сарајеву]]. Потом је студирао на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]], где је дипломирао [[1937]]. године.
 
Још као гимназијалац приступио је омладинском револуционарном покрету и посато члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. За време студија у [[Београд]]у, истицао се у водећим круговима револуционарног студентског покрета. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљен је [[1933]]. године. Као представник [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]], учествовао је [[1936]]. године у [[Праг]]у, заједно са [[Иво Лола Рибар|Ивом Лолом Рибаром]] и [[Вељко Влаховић|Вељком Влаховићем]], на конгресу Светске федерације студената. Због револуционарне активности, током студије, више пута је привођен и малтретиран од полиције.
Ред 35:
После завршетка студија, [[1937]]. године, дошао је у [[Сарајево]] и запослио се као чиновник у „Аграрној банци“. Одах по доласку у Сарајево ступио је у везу са партијском организацијом и укључио се у њен рад. Због политичког рада, био је отпуштен из службе, па је извесно време радио у градској општини, а потом, као адвокатски приправник. Од почетка [[1938]]. године, са групом опуномоћеника [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], радио је на развоју и консолидацији партијских организација у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и био учесник Четврте Покрајинске конференције КПЈ за Босну и Херцеговину, одржане у [[Мостар]]у [[1938]]. године. Године [[1940]]. изабран је за секретара Окружног комитета КПЈ за Сарајево.
 
По избијању [[Априлски рат|Априлског рата]], [[1941]]. године, био је мобилисан и капутулација [[ВојскаЈугословенска Краљевине Југославијевојска|Југословенске краљевске војске]], га је затекла у [[Сињ]]у. Одатле се вратио у родно место, где је учествовао у раду месне партијске организације, а потом се вратио у [[Сарајево]] и одмах укључио у рад на припреми [[Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби|оружаног устанка у Босни и Херцеговини]]. Био је један од учесника седнице Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, одржане [[13. јул]]а, на којој је разматрана одлука [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] о почетку оружаног устанка. На овој седници примио је дужност команданта Штаба партизанских одреда сарајевске области и учествовао у стварању првих [[Партизански одреди Југославије|партизанских одреда]] — [[Романијски партизански одред|Романијског]], [[Калиновички партизански одред|Калиновичког]] и [[Партизански одред Звијезда|Одреда „Звијезда“]].
 
Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] обављао је многе одговорне дужности у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачкој војсци Југославије]]:
Ред 42:
* политичког комесара [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. источнобосанске дивизије]],
 
Био је већник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) и од новембра [[1943]]. до [[1945]]. секретар [[ЗАВНОБиХЗемаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине]] (ЗАВНОБиХ). Током рата је изабран у чланство Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину и био секретара Окружног комитета КПЈ за источну Босну,
 
Иако се током читавог рата налазио на виском војним функцијама, и поред тога је често учествовао у директној бори с непријатељем. Посебно се истакао - у освајању [[Усташе|усташког]] упоришта на Хан Погледу, у близини [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], код [[Власеница|Власенице]], када се са групом [[митраљез]]аца провукао између стража до главног утврђења; у [[Диверзије у Народноослободилачкој борби|диверзији]] на прузи [[Вареш]]-[[Бреза (град)|Бреза]] код Пајтовог Хана; у борби с јаким немачким снагама током [[Друга непријатељска офанзива|Друге офанзиве]]; у борби с [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]], када је са [[Перо Косоић|Пером Косорићем]], [[Народни херој Југославије|народним херојем]], и групом бораца, после напорног марша по снежној вејавици изненадио четнике и потпуно их разбио.
 
После ослобођења [[Југославија|Југославије]] обављао је одговорне дужности у [[Република|републици]] и [[Федерација|федерацији]]. Био је министар у првој Влади [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Народне Републике Босне и Херцеговине]], државни секретар народне привреде и државни подсекретар за иностране послове у Влади [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]. Од [[1958]]. до [[1961]]. био је секретар за индустрију [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]], од [[1961]]. до [[1963]]. потпредседник Извршног већа БиХ, а од [[1963]]. до смрти председник Извршног већа [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине]].
 
Упоредо са одговорним државним функцијама, обављао је и високе партијске функције - био је члан Политбироа [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Комунистичке партије Босне и Херцеговине]]; члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]], од [[1952]]. и члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, од [[1965]]. године. Имао је чин резервног [[пуковник]]а [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]].
Ред 52:
Умро је [[14. јун]] [[1965]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]] и сахрањен је на гробљу „Лав“. Бавио се проблематиком екеномске политике и из те области је објавио више чланака у часописима „Наша стварност“, „Поглед“ и др. Године [[1967]]. изашла је књига „У матици живота“, са избором његових радова, које су уредили и припремили за штампу - [[Милан Кнежевић]] и [[Угљеша Даниловић]].
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хасан_Бркић”