Холтер ЕКГ — разлика између измена

'''Холтер ЕКГ''', '''холтер мониторинг, ЕКГ холтер''', '''динамичка електрокардиографија''' - је посебана, [[неинвазивна дијагностика|неинвазивна дијагностичка метода]] за [[ЕКГ|регистрацију електрокардиограма]] (ЕКГ) и праћења рада [[срце|срца]] у дужем [[време]]нском периоду (најчешће од 24 до 48 [[сат|час]]а а према потреби и 5-7 дана) уз помоћ, малог преносног апарата (холтер ЕКГ) који са собон носи пацијент у току дневно-ноћних активности. Применом холтер ЕКГ, [[љекар|лекар]] стиче објективни увид у стање срчаног [[мишићно ткиво|мишић]]а и његов рад, у току дужег временског периода, у реалном [[живот]]у, за време обављања свакодневних активности [[болесник|пацијента]], што може бити од изузетне користи код утврђивање одређених срчаних поремећаја и одређивање даљег испитивања или лечења. Осим код болесника ова метода се може применити и у селекцији људства за специјалне дужности али и у области [[научноистраживачки рад|научноситраживачког рада]].

Холтер ЕКГ апарат, је названа по др Норману Ј. Холтеру ({{јез-енгл|Norman J Holter}}), изумитељу мониторинга [[срце|срца]] [[1949]]. Након бројних истраживања и усавршавања клиничка употреба у неинвазивној [[дијагнозадијагностика|дијагностици]], овог преносног [[ЕКГ]] уређаја почела је током [[1960]].<ref name="ref1">[https://www.researchgate.net/publication/23423927_Telemetry_in_the_clinical_setting Thomas Hilbel, Thomas M Helms, Gerd Mikus, Hugo A Katus, Christian Zugck Herzschrittmachertherapie & Ele.... 10/2008; 19(3):146-54.Telemetric cardiac monitoring was invented in 1949 by Norman J Holter. Its clinical use started in the early 1960s. In the hospital, biotelemetry allows early mobilization of patients with cardiovascular risk and address.], Приступљено 14. 2. 2010.{{ен}}</ref>

Старији (гломазни) холтер уређај користио је магнетне траке ([[магнетофон]]ске траке) или стандардне C-120, [[аудио касета|аудио касете]], а запис се бележио брзином од 2 мм/сек. Због ограничених могућности магнетних трака и касета (мали капацитет меморисања података)и извора напајања [[електрична струја|струјом]] (мали капацитет [[акумулатор]]а), први холтер апарати нису били у могућности да региструју ЕКГ сигнал дуже од неколико часова, а онда су се траке и акумулатори морала мењати, што је захтевало ангажовање медицинског техничара, тако да су се апарати у почетку коришћени искључиво код стационарно лечених пацијената. Старији магнетофонски холтери, бележили су сигнале у аналогној технологији (што је резултирало лошим квалитетом снимка, се могућим честим грешкама у запису). Први холтер ЕКГ који је тежио 40 килограма носио је пацијент на леђима, да би касније био замењен касетофоном, чија је првобитна верзија тежила око 2 -{kg}-, а данас мање од 0,5 -{kg}-. (у просеку 100-120 гр). Након сваке нове употребе трака је ишла на обраду а након тог са ње су брисани подаци и трака припремана за другог пацијента.<ref name="ref2"/>

* [[пилот]]а сложених и скупих [[авион]]а, у току њиховог боравка у [[атмосфера (вишезначна одредница)|атмосфери]], за време извршавања свакодневних летачких задатака или у току селекције и рутинских провера здравља у [[пилотска центрифуга|пилотској центрифуги]] итд.

Посебна врста [[телеметрија|телеметриских]] апарата су холтер (рекордери) догађаја. То су минијатурни уређај за [[Дигитални сигнал|дигиталног]] снимање срчаног рада величине [[мобилни телефон|мобилног телефона]], који након појаве [[симптом]]а, као што су лупање срца или других сензација у пределу [[срце|срца]] или [[грудни кош|грудном коша]], притиском на посебно дугме уређај активира пацијент. Након активирања апарат снима [[ЕКГ]] сигнал у трајању од 30-60 секунди. Холтер (рекордер) догађаја, такође у себи има и функцију [[мобилни телефон|мобилног телефона]]. Снимљени део ЕКГ се [[ГСМ мрежа|ГСМ мрежом]] шаље медицинској [[хитна 94|служби за позиве у хитним случајевима]]. Након пријема сигнала и контакта са пацијентом, који [[глас]]ом преноси информације о [[симптом]]има које је регистровао у моменту када је осетио санзације на срцу и активирао холтер, дежурни [[љекар|лекар]], обрађује [[информације]] и даје пацијенту упутства за [[терапија|терапију]] и друге активности, или ако је то потребно одређује локацију на којој се пацијент налази и активира [[хитна 94|службу хитне помоћи]].<ref name="ref3"/>

Континуирано праћење срчане активности (ЕКГ и других виталних параметара) болесника у реалном времену, на путовању у [[кућа|кући]] и на радном месту [[болесник]]а данас је могуће у неким земљама [[земља|свет]]а. У будућности, помоћу са земаље емитованог дигиталног сигнала из болесниковог холтер ЕКГ, преко [[ГСМ мрежа|ГСМ мреже]] и [[сателит]]а у [[свемир]]у, биће могуће праћење рада срца болесника у току његовог кретање по целом [[земља|свет]]у, од старне његовог [[љекар|лекар]]а.<ref name="ref1"/><ref name="ref3"/>