Википедија

Штитна жлезда — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 71 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q16399
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Ред 4:
== Положај, односи и грађа ==
 
Штитаста жлезда (-{''-{glandula thyreoidea''}-'') је највећа ендокрина жлезда, у зависности од аутора њен облик се описује као облик: штита, лептира, слова -{Н}- (латинице) или потковице. Налази се у увратном делу непосредно испод [[гркљан]]а, а испред и са страна [[душник]]а. Причвршћена је за тиреоидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом гутања. Састоји се од два режња, левог (''-{''lobus sinister''}-'') и десног (-{''-{lobus dexter''}-''), који су повезани сужењем-истмус {{јез-лат |isthmus}} и налази се у висини 2. и 3. хрскавице душника). Понекад постоји и трећи, пирамидални режањ ({{јез-лат|lobus pyramidalis}}) у средњем делу жлезде који је ембрионални заостатак.
 
Режњеви су облика тростране пирамиде или купе чији је врх усмерен навише тј. база наниже. А поред тога на њој можемо разликовати и три стране (предње-спољашњу, унутрашњу и задњу). Она је у блиским односима са органима и крвним судовима предњег дела врата. База је у висини пете или шесте хрскавице душника, а врх допире до средине плоче штитасте хрскавице гркљана одговарајуће стране. Предње-спољашња страна је у односу са: стернохиоидним, стернотироидним и делимично стерноклеидомастоидним мишићем. Док је унутрашња у односу са бочним деловима штитасте и прстенасте хрскавице гркљана. А задњом страном је у односу са заједничком каротидном артеријом као и са параштитним жлездама.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Штитна_жлезда”