Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења
|датум_рођења=[[15. јануар]] [[1924]].
| место_рођења=[[Цазин]]
| држава_рођења={{зас|СРЈ}} [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевина СХС]]
|датум_смрти=[[7. април]] [[1988]]. ('''64''' год.)
| место_смрти=[[Сарајево]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]]
{{!}}}
}}
'''Хамдија Поздерац''' ([[Цазин]], [[15. јануар]] [[1924]] — [[Сарајево]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]], [[7. април]] [[1988]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] и [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[15. јануар]]а [[1924]]. године у [[Цазин]]у, и то под именом Мухамед. Имао је три брата ([[Хакија Поздерац|Хакију]], Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
 
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[1942]]. године. У [[Осма крајишка ударна бригада|Осмој крајишкој ударној бригади]] био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]-а и СКОЈ-а за [[Босанска крајинаКрајина|Босанску крајину]]. Почетком [[1944]]. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
 
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао одговрне партијско-државне дужности. Био је:
Пред крај политичке каријере, био је и члан [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]]. Године [[1987]]. био је присиљен да, због „[[афера Агрокомерц|афере Агрокомерц]]“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.
 
Завршио је Високу партијску школу у [[Москва|Москви]] и [[Филозофски факултет БеоградУниверзитета у Београду|Филозофски факултет]] у [[Београд]]у, [[1959]]. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од [[1961]]. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у [[Сарајево|Сарајеву]].
 
Умро је [[7. април]]а [[1988]]. године у Клиничко болничком центру „Кошево“ у [[Сарајево|Сарајеву]].
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других југословенски одликовања, међу којима су - [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске заставе са лентом]], [[Орден Републике]], [[Орден братства и јединства]], [[Орден заслуга за народ]], [[Орден за храброст]] и др. Носилац је и награде [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а.
 
== Литература ==
363.220

измена