Нино Белов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Ninus Rex.jpg|мини|200п|Нино Белов]]
'''Нино Белов''' ([[старогрчки језик|старогрчки]]: Νίνος του Βηλον = Нино син Белов) је према [[Херодот|Херодоту]] и [[Диодор са Сицилије|Диодору са Сицилије]] митски оснивач [[Асирско царство|Асирског царства]], градитељ [[Нинива|Ниниве]], и син бога [[Бел (грчка митологија)|Бела]].<ref>в. „Нино“ у: Д. Срејовић, А. Цермановић-Кузмановић, ''Речник грчке и римске митологије'', Београд 2004, 290 {{COBISS|ID=119459340}}</ref>
 
Личности цара Нина и краљице [[Семирамида|Семирамиде]] први пут се појављују у историји [[Персија|Персије]] коју је написао [[Ктезије са Книда]], који је тврдио, као дворски лекар [[Артаксеркс II|Артаксеркса II]], да има приступ краљевским историјским записима. Ктезијеве тврдње су касније биле проширене од стране [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]. Нина су касније наставили да помињу европски историчари (нпр. [[Алфред Велики]]), због све већег знања [[Клинасто писмо|клинастог писма]] које је омогућило прецизнију реконструкцију асирске историје у [[19. век]]у.
 
На основу античких митова Нино је био син [[бог]]а [[Бел (грчка митологија)|Бела]]<ref name="BaH">V. Zamarovský, Bohové a hrdinové antických bájí, Mlada fronta, Praha 1965</ref>, назив који може представљати [[Семитски језици|семитске]] титуле као нпр. "Ba'al", што би се превело као „господар“. Како и за Нина тако и за Бела египатска и феничка митологија не зна за овог бога те ни за његове потомке тако и на ништа што би припомињало на овакове митове<ref name="BaH" />, Према [[Кастор са Родоса|Кастору са Родоса]], његова владавина је трајала 52 године, а почела је да слаби 2189. године п. н. е. како каже Ктезије. Познат је по томе што је освојио целу западну [[Азија|Азију]] за 17 година уз помоћ Арија, краља [[АрабијаАрабијско полуострво|Арабије]], и да је основао прво светско царство, поразивши друге краљеве из легенди, Барзана из [[Јерменија|Јерменије]] (којег је поштедео) и Фарна из [[Медија|Медије]] (којег је разапео).
 
[[Датотека:Ninus.png|мини|left|300п|Ниново царство према [[Диодор са Сицилије|Диодору са Сицилије]]]]
Ред 10:
Како прича каже, Нино је освојио све околне азијске земље осим [[Индија|Индију]] и [[Бактрија|Бактрију]], затим је ратовао са Оксартом, краљем Бактрије, са војском од близу 2 милиона војника, освојивши све осим престоницу. Током опсаде Бактрије срео је [[Семирамида|Семирамиду]], супругу једног од његових генерала, Онеја, коју је отео и узео за своју жену.
 
Нино је први пут идентификован у делу [[Клементинска литература|Клементинске литературе]] са библијским [[НебродНимрод (Библија)|Небродом]], који је, како аутор каже, натерао [[Персија]]нце да обожавају ватру. У многим модерним интерпретацијама [[Хебрејски језик|хебрејских]] списа о [[ПрваКњига књига Мојсијевапостања|Постању]] 10, [[Нимрод (библијаБиблија)|Нимрод]] је, син Куша, основао Ниниву. Ово је такође непотпуно зато што други преводи наводе [[Асур|Асура]], сина [[Сем (Библија)|Сема]], за оснивача Ниниве.
 
У скорије време, поистовећивање Нимрода са Нином, сачињава велики део тезе [[Александар Хислоп|Александра Хислопа]] у [[19. век]]у у делу [[Два Вавилона]].