Бангладешки ослободилачки рат — разлика између измена

|страна1={{застава|Бангладеш|1971}} <br />*[[Мукти Бахини]] <br />{{застава|Индија}} (од 3. децембра 1971)<ref>{{cite news| url=http://articles.latimes.com/2002/mar/30/local/me-passings30.1 | work=The Los Angeles Times | title=Gen. Tikka Khan, 87; 'Butcher of Bengal' Led Pakistani Army | date=30 March 2002}}</ref>

|страна2={{застава|Пакистан}} <br />*[[Пакистанска војска]]

|јачина1='''Бангладеш:''' 175.000<ref name="ACIG">''[http://www.acig.org/artman/publish/article_326.shtml India – Pakistan War, 1971; Introduction]'' – Tom Cooper, Khan Syed Shaiz Ali</ref><ref>Pakistan & the Karakoram Highway By Owen Bennett-Jones, Lindsay Brown, John Mock, Sarina Singh, Pg 30</ <br /></ref> <br />'''Индија:''' 250.000<ref name="ACIG" />

|јачина2='''Пакистан:''' 365.000<ref name="ACIG" /> <br />'''Паравојска:''' 250.000

|губици1='''Бангладеш:''' 30.000 убијених <br />'''Индија:''' 3.000+ погинулих у акцији

[[Подела Индије|Поделом Индије]] Бенгал је био подељен на две нове државе: муслимански источни део, [[Источни Бенгал (провинција)|Источни Бенгал]], који одговара данашњем Бангладешу, и западни део, индијска држава [[Западни Бенгал]]. Укидање [[заминдари]] система (класна подела друштва) у [[Источни Бенгал|Источном Бенгалу]] ([[1950]]) је било важан тренутак у стварању Бангладеша као ''народне државе''. [[Језички покрет]] [[1952]]. је успоставио право бенгалске заједнице да говори својим језиком. Године 1955, влада Пакистана је променила име провинције из Источни Бенгал у [[Бангладеш|Источни Пакистан]] с циљем постепеног укидања посебности покрајине.

Западни Пакистан, који је обухватао остатак Пакистана, доминирао је и занемаривао [[Бангладеш|Источни Пакистан]]. Упркос чињеници да је Источни Пакистан доносио већи део националног дохотка, посебно кроз извоз [[јута|јуте]], већина улагања у развој је вршена у Западном Пакистану. Напетост је кулминисала [[1971]]. након отвореног, недемократског одбијања пакистанског председника [[Јаја Кан|Јаје Кана]], војног вође, изборних резултата који су донели [[Авами лига|Авами лиги]] велику премоћ у парламенту (167 од 169 места одређених за Источни Пакистан).<ref name=autogenerated1>[http://banglapedia.search.com.bd/HT/G_0075.HTM]</ref>.

Званични почетак рата је уследио након једног од најкрвавијих [[геноцид|геноцида]] модерних времена, који је извршила пакистанска војска над бенгалским цивилима [[25. март]]а, [[1971]]. године. Практично сва бенгалска интелигенција је елиминисана. Овај геноцид је један од најстрашнијих по броју погинулих након [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Захваљујући напорима Западног Пакистана да се реши страних новинара, тешко је доћи до тачних бројки, али неке процене говоре о 50.000 мртвих у прва три дана такозване ''[[Операција рефлектор|Операције рефлектор]]'', коју је извела пакистанска војска <ref>[http: name=autogenerated1 //banglapedia.search.com.bd/HT/G_0075.HTM]</ref>. Више од 10 милиона Бенгалаца је пребегло у суседну Индију. Ово је довело до жестоког економског притиска на Индију, и тадашња индијска премијерка, [[Индира Ганди]] је од западних земаља морала да тражи помоћ. Након почињених покоља цивилног становништва од стране пакистанске војске, под вођством шеика [[Муџибур Рахман|Муџибура Рахмана]], познатог као ''Бонгобонду'' (пријатељ Бенгала), Бангладеш је започео своју борбу за независност.

Бангладешки ослободилачки рат одиграо се током [[Хладни рат|Хладног рата]]. Сједињене Америчке Државе и Народна Република Кина су сматрали рат унутрашњим питањем Пакистана, чиме су практично подржали Западни Пакистан. Међутим, Индија, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] са својим савезницима, те Јапан и владе западних земаља су снажно подржавале Бангладеш. Да би се стекла стратешка предност над кинеско-САД-пакистанском осовином, [[Споразум о индо-совјетском пријатељству]] је потписан [[9. август]]а 1971. године.<ref>[http: name=autogenerated1 //banglapedia.search.com.bd/HT/G_0075.HTM]</ref>

Индија је због свог географског положаја и војног антагонизма према Пакистану, као и због економских и социјалних проблема које је узроковао дотицај избеглица на њену територију, снажно подржала Бангладеш, посебно након што је и СССР пружио подршку. Стратешки, независност Бангладеша би за Индију значила један фронт мање за борбу са Пакистаном. Такође ваља поменути да су одређене регионалне владе дале подршку на етничким основама. Дана [[27. март]]а 1971, премијерка Индије, Индира Ганди је изразила пуну подршку своје владе ''борби за слободу''. Бангладешко-индијска граница је отворена да би се допустило ''измученим и застрашеним Бенгалцима'' да нађу склониште у Индији. Владе Западног Бенгала, Бихара, Асама, Мегалаје и Трипуре су успоставиле избегличке кампове дуж границе. Ови кампови су омогућили и регрутовање бораца. Главни штаб бангладешких снага је успостављен у [[Колката|Калкути]] од [[12. април]]а. <ref>[http: name=autogenerated1 //banglapedia.search.com.bd/HT/G_0075.HTM]</ref>