Васа Јовановић — разлика између измена

Рођен је у [[Скопље|Скопљу]] фебруара [[1874]]. Његова породица била је из села [[Кожље (Македонија)|Кожља]] у [[Тавор]]у али се [[1874]]. због [[зулум]]а [[Албанац|Албанаца]] склонила у [[Скопље]] када је Василије и рођен, а затим у [[Београд]]. У Београду је Василије завршио гимназију и правне науке на [[Велика школа|Великој школи]], док је докторат одбранио у [[Брисел]]у.<ref name=autogenerated1>С. Симић, ''Српска револуционарна организација, комитско четовање у Старој Србији 1903-1912'', приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.</ref> Био је члан београдске масонске ложе Побратимство у којој се упознао са [[Лука Ћеловић|Луком Ћеловићем]] и [[Милорад Гођевац|Милорадом Гођевцем]]. Будући да је Гођевац још од 1900. био у контакту са Србима комитама [[ВМРО]]а упознао је Василија са њима и својим планом да се оснује српски четнички комитет. Када су се [[Лука Ћеловић]] и [[Јован Атанацковић]] придружили двојцу Гођевац-Јовановић и након нових прилика које је створио [[Илинденски устанак]], српски револуционарни комитет био је формиран септембра 1903. Василије Јовановић био је секретар првобитног Централног одбора.<ref>С. Симић, ''Српска револуционарна организација, комитско четовање у Старој Србији 1903-1912'', приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 38-43.</ref> На раду у српском комитету остао је до 1905. Учествовао је у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и неко време провео је у [[Француска|Француској]]. Након рата учествовао је као југословенски делегат у оснивању [[Лига народа|Лиге народа]]. Активно је учествовао у политичком животу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] , био је члан неколико влада као министар саобраћаја. Преживео је [[Други светски рат]] и доживео дубоку старост. Умро је у Београду 1970.<ref>С. Симић,name=autogenerated1 ''Српска револуционарна организација, комитско четовање у Старој Србији 1903-1912'', приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.</ref>