Трговиште — разлика између измена

'''Трг''' или '''трговиште''' је у [[Средњи век|средњем веку]] било место на коме се обављала куповина и продаја тј. [[трговина]]. Они су настајали у склопу [[Подграђе|подграђа]] постојећих [[тврђава]] и [[град]]ова, у близини [[рудник]]а или на важним путевима, када се око њих временом развијало веће или мање насеље. Трговина се обављала или свакодневно или посебног дана у [[Седмица (недеља)|седмици]] (најчешће [[Недеља|недељом]]<ref name="ЛошМи" />), а честа појава је било одржавање [[вашар]]а (панађура), обично једном годишње на дан неког свеца (нпр. на [[Срђевдан]] у [[Свети Срђ (трг)|Светом Срђу]]).▼

У [[Српске земље у средњем веку|српским земљама]], тргова је било већ у [[XII век]]у, а приходи од царина и других дажбина на њима припадали су владару. Он је њихово прикупљање често давао у [[закуп]] трговцима, а своје приходе је неретко уступао [[Црква (грађевина)|црквама]] и [[манастир]]има. Међу најстарије забележене тргове спадају ''Ходча'' (данашња [[Велика Хоча]]) коју је [[Стефан Немања]] приложио [[Хиландар]]у, као и трг ''Книнац'' (данашња [[Клина]]) који је његов син [[Стефан Првовенчани|Стефан]] приложио истом манастиру. Најпознатији тргови у српским земљама, били су [[Дријева]] на [[Неретва|Неретви]] и [[Свети Срђ (трг)|Свети Срђ]] на [[Река Бојана|Бојани]]<ref name="ЛошМи">{{МБ-СУДН}}</ref>. Њихов значај лежао је и у њиховом [[монопол]]ском положају у трговини [[со]]љу, пошто је она у [[Средњовековна Србија|средњовековну Србију]] могла да стигне само још преко [[Котор]]а и [[Дубровник]]а<ref name="ЛошМи" />.▼