Леонид Брежњев — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
(Disambiguated: УралУрал (планина))
м (Бот: исправљена преусмерења)
| датум_рођења=[[19. децембар]] [[1906]].
| место_рођења=[[Каменскоје]]
| држава_рођења=<br />{{ЗД Руска империја}} [[Руска Империја|Руска империја]]
| датум_смрти=[[10. новембар]] [[1982]]. ('''76'''. год)
| место_смрти=[[Москва]]
|чин=[[Маршал Совјетског Савеза]]
|супруга=Викторија Брежњева
|служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]]
|године службе=[[1935]] — [[1954]].
|функција='''[[Генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза|Генерални секретар КПСС]]'''
 
== Политичка каријера ==
Када је Брежњев у августу [[1946]]. године напустио [[Црвена армија|Црвену Армију]] он је био генерал-мајор и ратни јунак (иако се никада није нашао у ратној опасности) што му је уз помоћ Хрушчова дало темеље за будућу успешну каријеру. Први нови положај му је тако постало место Првог секретара партије [[Запорожје|Запорожја]] које ће он убрзо да замени за идентични положај у родној регији Дњепропетровска. Напокон је излаз из мноштва сличних градских и опћинских секретара доживео [[1950]]. године када је постао Први секретар Централног комитета [[Молдавија|Молдавије]]. Пре [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] смрти овај сада успјешан совјетски политичар постао је секретар [[Централни комитет|Централног комитета]] СССР-а и кандидат за члана Президијума. Током борбе за власт [[ГеоргијGeorgij МаљенковMaljenkov|Маљенков]]-Хрушчов, његов пријатељ био је присиљен да га жртвује избацивањем из Централног комитета. Да би га се потом избацило из будућих борби и сплетки у Москви током ове борбе за власт која је потрајала до [[1955]]. године, Брежњев је послан у [[Казахстан]] испрва на место другог секретара партије, а након победе Хрушчова на прво. Током [[1956]]. године то је пријатељство добило своју поновну потврду када је Брежњев поновно био постављен на место секретара Централног комитета КПСС-а. Током покушаја свргавања Хрушчова [[1957]]. године, подржао је свога пријатеља што му је донело ново унапређење и положај члана [[Политбиро]]а. На тој позицији Брежњев је наставио да подржава Хрушчова све до 1962. године када су наступиле промене. У међувремену [[1960]]. године он је постао [[председник СССР]]-а што је без обзира на име звучне титуле била у стварности само церемонијална функција. Од [[1963]]. године већина чланова Политбироа (тада се звао Президијум) је дошла до закључка како Хрушчов више штети него користи држави. У тадашњој ''маленој'' уроти присилило се [[Фрол Козлов]]а да одступи се свог положаја потенцијалног наследника шефа државе и да га препусти Брежњеву. До праве смене шефа државе дошло је тек [[14. октобар|14. октобра]] [[1964]], када је урота [[Михаил Суслов|Суслов]]-Косигин-Брежњев постигла пуни успех и узроковала смену Хрушчова.
 
== Власт ==
Након те смене свога заштитника, Леонид Брежњев је постао [[Генерални секретар КПСС]]-а то јест државни вођа. Тим ''државним ударом'' се убрзо створила ситуација какве никада нити пре нити после није било у историји Совјетског Савеза. У страху од стварања новог великог вође остали уротници нису имали никакву намеру препустити Брежњеву власт у држави тако да се убрзо оформио неслужбени [[тријумвират]]. [[Михаил Суслов]] је добио задатак за одржавање пуне контроле на идеологијом Комунистичке партије и тајном полицијом ([[КГБ]]) док је [[Алексеј Косигин]] добио задатак управљања владом, а Брежњев је постао номинални шеф државе (иако не и председник пошто га је Хрушчов сменио [[1964]]. године) и шеф партије (који нема везе с идеологијом). Сви ''тријумвири'' су се сложили о потреби ширења комунизма финансијском подршком комунистичким покретима у свету (и војном подршком афричким комунистичким владама), одржавања ''статус кво'' у Еуропи и заштити територијалног интегритета [[Совјетски Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Готово одмах по ступању на власт Брежњев је одржао говор којим је позвао на враћање социјализму који је постојао пре Хрушчовљевих реформи. Како би доказао ту промену у размишљању новог руководства он је своју жељу да постане наследник Стаљина доказивао узимајући за себе титулу генералног секретара коју је увек користио његов узор. У складу с тим почела су поновно затварања чији број ће ипак преостали тријумвири да блокирају да се не би дошло до негдашњих чистки. Током [[Прашко пролеће|Прашког пролећа]] [[1968]]. године Брежњев је организовао [[Инвазија Варшавског пакта на Чехословачку|војну интервенцију]] за повратак конзервативне владе након чега је објавио своју [[Брежњевљева доктрина|доктрину]].
 
Током владавине [[Никита Хрушчов|Хрушчова]] дошло је до погоршања односа с Кином око, за обичне људе, непотребног питања лидер које државе је уједно и лидер комунизма. Како је покушај мирења из [[1965]]. године пропао дошло је до даљег погоршања односа које ће да изазове краткотрајни рат [[1969]]. године чију је даљу ескалацију спречио Косигин личном интервенцијом. Без обзира на тај страх општега рата сада се [[Кина|Народна Република Кина]] окренула [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у што је у [[Москва|Москви]] довело до забринутости и потребе опуштања напетости у односима с [[Вашингтон]]ом. Такав развој догађаја створио је током 1970-их година политику [[детант]]а, потписивање споразума [[САЛТ]] ради ограничења нуклеарног оружја и споразума у [[Хелсинки]]ју где су САД признале [[Совјетски Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у контролу над источном Еуропом, али тражиле такође да он поштује људска права. Истовремено с таквим спољнополитичким променама унутар Совјетског Савеза се настављала борба за власт против Суслова и Косигина који су хтели да блокирају јачање култа личности државног вође. Као година која је означила преокрет се најчешће наводи [[1977]]. када је Брежњев напокон успео да сменити Подгорног који је био [[председник Совјетског Савеза|председник СССР]]-а, како би заузео његову позицију. Сада је он напокон постао водећи тријумвир иако је још увек имао некаква ограничења своје власти.
 
== Економија и начин владања ==
У својој конзервативној политици Брежњев се одрекао већине нужних економских реформи из доба Хрушчова враћајући се на политику тешке индустрије и утрке у наоружању из доба Стаљина. Резултат тога је постала стална стагнација економије која није била у стању нити приближно да прати развој капиталистичких друштава. [[Пољопривреда]], што је постигла какав такав успех отварањем нових подручја за обраду током владавине претходника, сада је почела да пропада због недовољних улагања што се одвијало у свим осталим економским гранама. Чак станови и [[здравство]], што је најосновније у сваком социјалистичком друштву, доживело је своју стагнацију. Једино што је напредовало у овој суморној атмосфери био је број бирократа што је готово сигурно имало везе с борбама фракција унутар Комунистичке партије тако да је свака од њих желела да намести своје људе на одговарајућа места у државној управи.
[[Датотека:Carter Brezhnev sign SALT II.jpg|250п|десно|мини|Председник [[Џими Картер]] и Брежњев потписују САЛТ II споразум у [[Беч]]у [[15. јун]]а [[1979]].]]
С друге стране Брежњев је уживао у својој ситуацији рушећи редовно морал својих сарадника. Овај државни вођа СССР-а је више него ико пре или касније патио од комплекса сопствене величине што је доводило до неугодних ситуација. Док је држава пропагирала пароле у стилу ''сви смо једнаки'', он је себи куповао луксузну западну робу трошећи на то девизе којих [[Совјетски Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а није имао довољно за куповину држави потребних ствари. Готово одмах ступајући на власт Брежњев је дошао у сукоб с војним херојима из [[Други светски рат|Другог светског рата]] шаљући их присилно у пензију јер су истицали како су одиграли важну улогу у коначној побједи. Из перспективе Брежњева, само је он био одговоран за победу у рату док сви маршали, попут Жукова или Коњева, не раде ништа друго него му краду заслужену славу. У складу с таквим мишљењем о себи он је патио од жеље да добије што већи број признања за разне заслуге. Због тога је успео да постане један од људи с највећим бројем одликовања и медаља у историји.
 
У складу с таквим својим стањем ума, захтевао је повећање броја лансирања летелица у [[свемир]] како би добио завист целог свијета за своје успешно управљање државом. То је на крају доводило до редовитих несрећа које су биле последица недовољних контрола пре лансирања што већег броја летелица у што краћем времену.
363.220

измена