Луј Франше Д’Епере — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 22:
'''Луј Франше д' Епере''' ({{јез-фр|Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey}}; [[Мостаганем]], [[25. мај]] [[1856]] — [[Сент Амансе]], [[3. јул]] [[1942]]) је био [[маршал]] [[Француска|Француске]] и (пети по реду) почасни [[војвода]] [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]].
 
Ступио је у војничку школу [[15. октобра]] [[1874]], и по завршетку ове добио је чин пјешадијског [[потпоручник]]а [[1. октобра]] [[1876]], у капетана унапријеђен је [[28. октобра]] [[1885]], за [[пуковник]]а [[12. јула]] [[1903]], бригадног [[генерал]]а [[23. марта]] [[1908]], дивизијског генерала [[23. марта]] [[1912]], за маршала Француске [[19. фебруара]] [[1921]]. Исте године добио је и почасну титулу српског Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).
 
Као пјешадијски [[официр]] био је [[водник]], [[командир чете]] и [[командант батаљона]] у [[пешадија|пјешадији]] до [[1899]]. За то време завршио је ратну Академију ([[1882]]), и био је у [[генералштаб]]у [[Дивизија|дивизије]], која је окупирала [[Тонкин]] ([[1886]]) и у генералштабу [[гувернер]]а [[Париз]]а ([[1889]]). Командовао је пуком и [[бригада|бригадом]] у пјешадији, дивизијом ([[1912]]). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, [[Тунис]]у, [[Алжир]]у. Тонкину и [[Анан]]иу, [[Кина|Кини]] и [[Мароко|Мароку]]. У [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] ([[10. септембра]] [[1914]]. до [[31. марта]] [[1916]]) командовао је француском армијом (5), до [[29. априла]] [[1918]]. групом армија на француском фронту, а од [[9. јуна]] [[1918]]. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање [[Немачко царство|њемачко]]-[[Аустроугарска|аустријско]]-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији [[Краљевина Бугарска|бугарске]] војске и ослобођена [[Краљевина Србија|Србија]]. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. У Београду му је подигнут споменик.