Владимир Дедијер — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
| држава_смрти=[[Масачусетс]], {{застава|САД}}
| професија=историчар
| супруга=[[Олга Поповић-Дедијер|Олга Дедијер]]<br />[[Вера Дедијер]]
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
| НОБ=члан АГИТПРОП одељења<br />[[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]]
Владо Дедијер је по формирању првих партизанских одреда постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] [[Крагујевачки партизански одред|Крагујевачког НОП одреда]]. Учествовао је заједно у опсади [[Краљево|Краљева]], половином октобра [[1941]]. године, када је био рањен у ногу.
 
После тога, одлази у [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] и ради у агитационо-пропагандном одељењу читавог рата. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] изгубио је своју жену, [[Олга Поповић-Дедијер|др. Олгу Поповић-Дедијер]], која је била шеф хируршке екипе [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]].
 
После завршетка рата, одлази на оснивање [[УједињенеОрганизација нацијеуједињених нација|Уједињених нација]] у [[Сан Франциско]]. По повратку у земљу, као веома образован човек, добија место предавача историје [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]]-а на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]]. Током рата брижљиво је водио свој [[Дневник (књижевност)|дневник]], који је после рата објављен.
 
У [[Београд]]у се по други пут оженио, овога пута [[Вера Дедијер|Вером Дедијер]]. Био је представник Југословенске делегације на конференцији мира у [[Париз]]у [[1946]]. године. По повратку, добија задужење да буде уредник листа „[[Борба (новине)|Борба]]“.
 
За време сукоба са [[Јосиф Стаљин|Стаљин]]ом био је члан разних преговарачких мисија. Ту је почео да прикупља и податке за своје чувено дело, по коме ће касније постати познат - „Прилози за биографију [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]“.
 
Био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] од [[1952]]. и савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРНЈ]] од [[1953]]. године. Као уредник листа „[[Борба (новине)|Борба]]“, оптужен је да је помагао сређивање [[Милован Ђилас|Ђиласових]] чланака, па је изведен пред Партијску комисију, а затим и пред суд у [[Београд]]у [[1954]]. године.
 
На тајном суђењу заједно са [[Милован Ђилас|Милованом Ђиласом]], изабрао је да га брани славни адвокат Здравко Политеа, који је [[1928]]. године на „Бомбашком процесу“, бранио [[Јосип Броз Тито|Тита]], а касније је и кардинал [[Алојзије Степинац]] имао част да га овај адвокат брани. Осуђен је условно на годину и по дана. Касније му је суд поништио ту одлуку.
 
Владо Дедијер је решио да се повуче из политичког живота. Поднео је оставку на чланство у [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] и [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРНЈ]] августа [[1954]]. године.
 
После политичке каријере, почео је да се бави писањем. Одлази у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] [[1955]]. године где је и добио звање Академика историјских наука. Повремено је из Америке долазио у земљу где је радио као аутор у писању књига.
 
Владимир Дедијер је у Америци постао члан [[Раселов суд|Раселовог суда]], а затим и председник истог суда који је испитивао ратне злочине у [[Вијетнам]]у, кршење људских права у [[Латинска Америка|Латинској Америци]] и низ других.
Активно је радио и у [[Српска академија наука и уметности|Српској академији наука]] у [[Београд]]у. Био је један од коаутора у уџбенику „Историја Југославије од 1918“, у издању београдског [[Нолит]]а [[1972]]. године.
 
После [[Јосип Броз Тито|Тито]]ве смрти, поново одлази у Америку, у [[Вашингтон (град)|Вашингтон]], где скупља грађу за нове биографије о Титу.
 
Као председник Раселовог суда радио је на питању злочина у логору [[Јасеновац]] ([[1941]] — [[1945]]). У Америци је радио на припремању Трибунала Раселовог суда о концентрационом логору Јасеновац. У ту сврху, враћа се поново у [[Југославија|Југославију]] [[1989]]. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем ради на писању књиге о Јасеновцу. Поново је отишао у Америку и ту га је снашла смрт.
 
Пред крај свог живота је ослепео, пожелео да се врати и умре у својој земљи, али је изненада преминуо од јаког срчаног удара [[30. новембар|30. новембра]] [[1990]]. године у [[Бостон]]у, где је обављена и кремација. Његова урна, уз све војне почасти, сахрањена је [[21. децембар|21. децембра]] [[1990]]. године у [[Љубљана|Љубљани]].
 
Као заслугу у заједничком раду, Антун Милетић је после Дедијерове смрти објавио књигу „Против заборава и табуа-Јасеновац (1941-1945)“, где је поред свог имена, уписао и име Владе Дедијера, који је тада већ био мртав.
 
=== Породица ===
Порекло породице Дедијер потиче из [[Херцеговина|Херцеговине]], из места [[Чепелица|Чепелице]], код [[Билећа|Билеће]]. Владов отац [[Јевто Дедијер]], био је доцент географије на [[БеоградскиУниверзитет универзитету Београду|Београдском универзитету]] и први асистент истакнутог српског географа [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]]. Поред Владе он је имао још два сина Боривоја Бору и сина [[Стеван Дедијер|Стевана]], који је био нуклеарни физичар и социјални теоретичар и који је од [[1961]]. године живео у [[Шведска|Шведској]].
 
Владо Дедијер се два пута женио. Први пут са лекарком [[Олга Поповић-Дедијер|Олгом Поповић]] из [[Земун]]а и са њом је у годинама уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]] добио ћерку Милицу. У току рата, она је била шеф хируршке екипе [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]] и погинула је јуна [[1943]]. године за време [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]].
 
После делимичног ослобођења земље, [[1944]]. године, оженио се по други пут са Словенком Вером Крижман и са њом добио ћерку Бојану и синове Боривоја-Бору, Бранимира-Бpанка и Марка. Његова два сина Боривоје (умро [[1958]]) и Бранко (погинуо [[1966]]), су трагично преминула и он је сахрањен поред њих у [[Љубљана|Љубљани]].
363.220

измена