29. херцеговачка дивизија НОВЈ — разлика између измена

*[[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка бригада НОВЈ]]

[[3. октобар|3. октобра]] [[1943]]. године у Брезовим Долинама у [[Љубомир]]у формирана је 1. група ударних батаљона. У њен састав су ушли: 2. (Требињски — привремено), 3. (Далматински), 7. (Билећки) и 8. (Љубомирски) батаљон.

[[3. октобар|3. октобра]] у селу Ублима код [[Билећа|Билеће]] оформљена је Друга група ударних батаљона. У састав ове групе ушли су 4. (Билећки), 6. (Поповопољски), и 9. (Невесињски) батаљон.

[[25. октобар|25. октобра]] [[1943]]. године под планином Ситницом образована је и Трећа група ударних батаљона. У њу су укључени 2. (Требињски), 5. (Ливањски) и 10. (Чапљинско-столачки) батаљон.

[[17. октобар|17. октобра]] из [[Бањани|Бањана]] упућен је од стране штаба [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке бригаде]], предлог штабу [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса]] и тражена сагласност Врховног команданта да се озваничи прерастање [[Десетадесета херцеговачка бригадапролетерска НОВЈударна бригада|10. бригаде]] у дивизију, што је коначно учињено наредбом Врховног штаба од [[16. новембар|16. новембра]]. [[20. новембар|20. новембра]] [[1943]]. у [[Гацко]]м се састао комплетан штаб дивизије и почео да функционише.

Наредбом [[Врховни штаб НОВ и ПОЈНОВЈ|Врховног штаба]] за команданта дивизије постављен је потпуковник [[Владо Шегрт]], дотадашњи заменик команданта Треће ударне дивизије. За политичког комесара именован је [[Драгиша Ивановић]], дотадашњи политички комесар 5. црногорске бригаде, а за начелника штаба [[Раде Хамовић]], дотадашњи командант [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговчке бригаде]].

* [[Десетадесета херцеговачка бригадапролетерска НОВЈударна бригада|10. херцеговачка бригада]];

Додатном наредбом од [[18. децембар|18. децембра]] 1943. дивизији је додељена нумерација, те од тада носи назив 29. ударна дивизија НОВЈ. [[13. јануар]]а [[1944]]. бригадама је промењена нумерација: Друга херцеговачка преименована је у [[Једанаеста херцеговачка бригада НОВЈ|Једанаесту]], а Трећа у [[Дванаеста херцеговачка бригада НОВЈ|Дванаесту]].

[[14. јун]]а [[1944]]. у састав дивизије ушла је [[Тринаеста херцеговачка бригада НОВЈ|13]], а [[16. октобар|16. октобра]] [[1944]]. и [[Четрнаеста херцеговачка бригада НОВЈ|14. херцеговачка бригада]]. Штаб дивизије командовао је такође одредима и самосталним батаљонима на територији [[Херцеговина|Херцеговине]], а [[27. фебруар]]а [[1945]]. дивизија је добила и артиљеријску бригаду.

Од формирања 29. ударна дивизија формацијски је припадала [[Други ударни корпус НОВЈ|Другом ударном корпусу]]. Све до јануара [[1945]]. ратовала је против јединица немачког [[5. СС корпус]]а, чије су јединице биле задужене за источну Босну, Херцеговину и јужну Далмацију. Херцеговину је до пролећа 1944. покривала [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|7. СС дивизија]], која је затим смењена од [[369. легионарска дивизија|369. легионарске]]. У акцијама су ангажовани и делови [[118. ловачка дивизија (Немачка)|118. ловачке дивизије]] из јужне Далмације.

Под непосредном тактичком командом [[5. СС корпус]]а биле су и 6. пешадијска дивизија НДХ са штабом у [[Мостар]]у, и [[Девети усташки здруг|9. усташки здруг]], чији је штаб био такође у [[Мостар]]у На терену су се налазиле бројне јединице усташко-домобранске милиције и формације [[Југословенска војска у отаџбини|ЈВуО]].

За [[Мостарска операција 1945.|Мостарску операцију]] потчињена је штабу [[Осми далматински корпус НОВЈ|8. корпуса]], а за [[Сарајевска операција 1945|Сарајевску операцију]] непосредно штабу [[Друга армијајугословенска ЈАармија|Друге армије]].

Од средине априла дивизија је потчињена штабу [[Четвртачетврта армијајугословенска ЈАармија|4. армије]] ради садејства у [[Тршћанска операција 1945|Тршћанској операцији]]. Делом снага, дивизија је [[8. мај]]а заједно са јединицама [[Седми словеначки корпус НОВЈ|Седмог словеначког корпуса]] ослободила [[Љубљана|Љубљану]].