Леонид Брежњев — разлика између измена

| датум_рођења =[[19. децембар]] [[1906]].

| место_рођења = [[Каменскоје]]

| датум_смрти =[[10. новембар]] [[1982]]. ('''76'''. год)

| место_смрти =[[Москва]]

'''Леонид Иљич Брежњев''' ({{јез-рус|Леони́д Ильи́ч Бре́жнев}}; [[Каменскоје]], [[19. децембар]] [[1906]]. — [[Москва]], [[10. новембар]] [[1982]]. ('''76'''. год)) је био генерални секретар [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] од [[1964]]. до [[1982]]. и два пута председник [[Президијум Врховног Совјета|Президијума Врховног Совјета]] (шеф државе), од [[1960]]. до [[1964]]. и од [[1977]]. до [[1982]]. године. Зачетник је [[Брежњевљева доктрина|Брежњевљеве доктрине]].

По завршетку војног рока кратко време је [[1936]]. године био директор факултета који је похађао да би убрзо исте године био послан на партијску дужност у регионални центар [[Дњепропетровск]]. Тамо је [[1939]]. године био постављен за партијског секретара задуженог за локалну војну индустрију што је позиција на којој је дочекао [[Операција Барбароса|напад Немачке на Совјетски Савез]]. Као главни одговорни за тамошњу војну индустрију он је одмах на сам дан напада добио дужност да организује премештај локалних фабрика важних за рат на подручје [[Урал (планина)|Урал]]а. Како је овај посао био довршен [[26. август]]а [[1941]]. када је Дњепропетровск пао у руке Немаца, Брежњев је прекомандован на функцију политичког комесара у војној јединици где је додељен са званичном титулом бригадног комесара. Током [[Битка за Стаљинград|битке за Стаљинград]] Брежњев је био постављен на позицију заменика заповедника политичког одела [[Закавкаски фронт|Закавкаског фронта]] (он се састојао од 2, а понекад и 3. совјетске армије) где је остао све до прекоманде у [[Први украјински фронт]]. На овој новој позицији, где је стигао с чином пуковника [[1943]]. године, поновно је сусрео [[Никита Хрушчов|Никиту Хрушчова]]. Врло вероватно захваљујући том њиховом старом ''великом пријатељству'' Леонид Брежњев је изненада био унапређен у чин генерал-мајора [[1944]]. године. Крај рата дочекао је на позицији начелника политичког одела Четвртог украјинског фронта.