Мигел Анхел Астуријас — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м ispravke |
||
Ред 17:
| дела =
}}
'''Мигел Анхел Астуријас''' ({{јез-ес|Miguel Angel Asturias}}; [[Гватемала (град)|Гватемала]], [[10. октобар]] [[1899]]
Романописац и приповедач [[магични реализам|магичног реализма]], био је под утицајем надреализма. Међутим, убрзо показује велико интересовање за индијанску митологију, сопствену домовину, живот сељака под колонијалним јармом, што се може видети још у самим насловима његових дела.
Ред 32:
Одлази у [[Буенос Ајрес]] где започиње дипломатску каријеру. Године [[1951]]. објављује [[Јак ветар]] ({{јез-ес|Viento fuerte}}), први роман у „Трилогији банана“ ({{јез-ес|trilogía bananera}}), романима у којима обрађује беспоштедну експлоатацију Индијанаца и гватемалских природних богатстава компаније Јунајтид Фрутс. Следеће године објављује роман [[Људи од кукуруза]] ({{јез-ес|Hombres de maíz}}) (1952.). Други део трилогије, [[Зелени папа]], објављен је [[1954]]. године. Године 1960. објављује и трећи део ове трилогије, „[[Очи покојника]]“ ({{јез-ес|Los ojos de los enterrados}}).
Доласком на власт пуковника [[Хакобо Арбенс|Хакоба Арбенса]] долази до политичке промене у Гватемали. Пуковник национализује земљу која је припадала северноамеричкој компанији Јунајтид Фрутс. Међутим, Арбенс ће убрзо бити збачен с власти о чему ће Астуријас писати у „Викенду у Гватемали“ ({{јез-ес|Week-end en Guatemala}}; [[1956]]
Следе године изгнанства од којих неке проводи у Буенос Ајресу радећи као новинар. После рехабилитације 1960. године, радио је у различитим земљама као амбасадор.
| |||