Крешимир Барановић — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
'''Крешимир Барановић''' ([[Шибеник]], [[25. јуна]] [[1894]]. - [[Београд]], [[17. новембра]] [[1975]].) [[Хрватска|хрватски]] је композитор и диригент.
 
== Биографија ==
 
У [[Загреб|Загребу]]у учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч|Бечу]] ([[1912]].-[[1914]].). Године [[1915]]. године постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до [[1927]]., када прелази на исту дужност у [[Београд]], да би током [[1927]]. и [[1928]]. гостовао с балетском трупом [[Ана Павлова|Ане Павловне]] у [[Немачка|Немачкој]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]]. У [[Загреб]] се враћа [[1928]]. године на старо место, где остаје све до [[1943]]. године, када преузима вођење Радио-оркестра у [[Братислава|Братислави]] ([[Словачка]]), где је именован и за директора Опере (1945.-1946.1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до [[1964]]. године.
 
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине [[20-тог. векавек]]а хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.
 
Као првенствено [[Опера|оперски]] [[диригент]], он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом ''Лицитарско срце'' отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији.
 
=== Композиције ===
 
== Вокалне композиције ==
* ''З мојих брегов'' (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927.)
* ''Мој град'' (Винко Николић) за глас и оркестар (1943.)
* ''Из осаме'' (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944.)
* ''Пан'' (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957.)
* ''Горан'' (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960.)
* ''Облаци'' (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963.)
* ''Шуме, шуме'' (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967.)
* ''На мору'' (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973.)
 
== Сценске композиције ==
* ''Лицитарско срце'' (Крешимир Барановић), балет (1924., Загреб)
* ''Цвијеће мале Иде'' (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925., Загреб)
* ''Стрижено-кошено'' (Густав Крклец), комична опера (1932., Загреб)
* ''Имбрек з носом'' (Крешимир Барановић), балет (1935., Загреб)
* ''Невјеста од Цетињграда'' (Марко Фотез, према ''Турци иду'' Аугуста Шеное), комична опера (1942.; 1951., Београд)
* ''Кинеска прића'' (Димитрије Парлић, према ''Дер Креидекреис'' Клабунда), балет (1955., Београд)
* сценскесценска глазбемузика за ''Тирена'' (Марин Држић), ''Дундо Мароје'' (Марин Држић), ''Антигона'' (СопхоклесСофокле) и ''Хенри ИВ.IV'' (СхакеспеареШекспир)
 
== Инструменталне композиције ==
* концертна увертира (1916.)
* симфонијски скерцо (1921.)
* ''Сватовац'' за оркестар (1922.)
* гудачки квартет (1924.)
* ''Поема Балкан'' за оркестар (1926.)
* свита из балета ''Лицитарско срце'' за оркестар (1927.)
* синфониета у Ес Дуру (1939.)
* ''Песма гуслара'', рапсодија за оркестар (1945.)
* синфониета за гудачки оркестар (1952.), обрађена за гудачки квартет 1924.
* концерт за рог и оркестар (1973.)
 
{{DEFAULTSORT:Барановић, Крешимир}}
 
[[Категорија:Рођени 1894.]]
[[Категорија:Умрли 1975.]]