Блез Паскал — разлика између измена

|ширина_слике = 200п

|опис_слике = Блез Паскал

|институција =

|школа =

|студенти =

|награде =

|напомене =

Паскалу у част је име добила јединица за притисак (1 [[Паскал (јединица)|-{Pa}-]] = 1 [[Њутн|-{N}-]] / [[метар|-{m}-]]²)

 

Блез Паскал рођен је 19. јуна у [[Клермон Феран]]у, у [[Француска|Француској]]. Блез је био треће дете Етјена Паскала и Антоанете Бегон. Мајка му је умрла када је имао само три године, остављајући га са две сестре – Жилберт и Жаклин. Године 1631. породица Паскал напушта Клермон и сели се у [[Париз]].

 

Паскалов најпознатији рад из филозофије је [[Мисли]], а на издању о својим личним мислима везаним за људску патњу, судбину и [[Бог]]а, којем је приступио касне 1656. године, наставио је да ради током 1657. и 1658. године. Овај рад садржи и Паскалову [[опклада|опкладу]] као доказ да веровање у Бога је разумно само са пратећим аргументима. Ако Бог не постоји, онај ко не верује у њега неће изгубити ништа, а ако, пак, Бог постоји, тај исти човек ће изгубити све зато што није веровао у њега. Паскал је у својој опклади користио математичке аргументе и аргументе из вероватноће, али његова главна рачуница је:…ми смо сви присиљени да се коцкамо.

 

Паскалов аскетски начин живота произилазио је из веровања да је природно и неопходно да човек пати. 1659. године, Паскал, иначе слабог здравља, озбиљно се разболео. Својих последњих година живота одбијао је помоћ лекара, говорећи да је болест природно стање код [[Хришћанство|хришћана]].

[[Луј XIV]] угушио је јансенски покрет у Порт Ројалу, [[1661]]. године. Као одговор на ово, Паскал је написао један од својих последњих радова, -{Ecrit sur la signature du formulaire}-, поручујући јансенима да се не предају. Касније, те године, његова сестра Жаклин умире, што наводи Паскала да престане са полемикама о јансенизму. Тада се вратио својој првој љубави-проналазаштву. Једном приликом је представио свету вероватно први [[аутобус]], возило са више седишта којим су се људи превозили по Паризу.

Током својих посета сестри у Порт Ројалу 1654. Паскал је презрео овоземаљске послове, али се ипак није потпуно окренуо Богу.

 

23. новембара 1654. године Паскал је доживео несрећу на мосту. Његове кочије су пале преко ивице моста, али срећом су се ту и задржале и Паскал и његови пријатељи су успели да се извуку неповређени. Али Паскал се толико преплашио када је увидео колико му је смрт била близу, да је изгубио свест на неко време. Та несрећа је имала значајан утицај на његову религијску свест, јер је, наиме тврдио да је у ноћи када се освестио, имао визију. Он је то своје искуство забележио на папиру као сопствени подсетник, а гласило је: „Ватра. Боже Аврамов, Боже Исаков, Боже Јаковов, не филозофов и учењаков…“, а завршава се цитатом из Псалма 119:16: „Нећу заборавити твоју реч. Амин.“

Тај подсетник је увек носио са собом, ушивеног у постави капута. Његов слуга је тај папир случајно пронашао након Паскалове смрти. Тај папир је сада познат под називом [[Меморијал]].

Првих неколико писама говоре о јансенском учењу, као што су догме о „непосредној моћи“ (Писмо -{I}-) и „умесном доброчинству“ (Писмо -{II}-), и објашњење зашто она нису јеретичка. У осталим писмима, Паскал описује притисак на јансенски покрет у Порт Ројалу да се одрекну својих учења, као и напад на казуисте. Писмо XVI садржи Паскалово јединствено извињење, које гласи: „Написао бих краће писмо, али нисам имао времена“.

 

Нажалост, Паскал није успео пре смрти да заврши своје најутицајније теолошко дело, Мисли. То дело је у суштини представљало одбрану хришћанске вере, оригиналног назива Одбрана хришћанске религије.

После Паскалове смрти, у његовим приватним архивама, нађени су многи папири по којима су биле исписане његове мисли поређане насумично, али које су се ипак могле читати са разумевањем.

Мисли се сматрају ремек-делом и заштитним знаком француске прозе. Паскал је у овом делу посматрао неколико филозофских парадокса: бесконачно и ништавило; веру и разум; душу и материју; живот и смрт; сврху и сујету. Није дошао ни до каквог конкретног закључка, осим сазнања да је опште присутностно понижење, незнање и милост. Све ово заједно нашло је место у Паскаловој опклади.

{{main|Паскалова опклада}}

Под овим појмом се подразумева Паскалова теорија о веровању у Бога. Опклада заправо представља збирку бележака објављених у делу Мисли.

Из овога следе могућности:

* Верујеш у Бога.

* Не верујеш у Бога.

Овим опцијама и статистикама, Паскал се надао да је доказао да је једино разборито решење за човека – веровати у Бога. Паскал се такође надао да ће бар, ако не успе да невернике претвори у хришћане, успети да им покаже сврху, вредност и могућу потребу да бар размотре питање постојања Бога.

У својим осталим делима је настојао да докаже да је хришћанска вера исправна. Опклада је највише критикована од стране многих мислилаца, укључујући и [[Волтер]]а. Али већина ових критика је углавном настала извлачењем Паскалових аргумената из контекста, несагледаних као целина.

Паскал се сматра једним од најзначајнијих аутора француског класичног периода, као и једним од великих мајстора француске прозе.

 

Године [[1653.]] Паскал пише своје дело: „Теза о аритметичком троуглу” (''Traité du triangle arithmétique''), износећи у њему опис табеларног приказа за биномне коефицијенте који се данас зове [[Паскалов троугао]]. Настао је као резултат његовог интересовања за руски рулет и остале игре на срећу.

Представља бесконачан низ природних бројева поређаних у облику пирамидалне схеме. Ови бројеви посматрани по врстама се понашају као биномни коефицијети.

 

===Паскалова теорема===

Пратећи друге радове, Паскал са шеснаест година пише расправу о конусним пресецима - -{''Essai sur les coniques''}-. Иако већи део изгубљен, важан део је сачуван, познат као [[Паскалова теорема]]. Паскалов рад је био толико зрело написан да је Декарт, када је видео рукопис, одбио да поверује да дело није заслуга његовог оца.

У пројективној геометрији, Паскалова теорема излаже да ако је произвољан шестоугао уписан у било који конусни пресек a супротан пар страна је продужен све до тачке спајања, три тачке спајања ће лежати на правој линији, Паскаловој линији конфигурације. На Еуклидовом плану, ова теорема има изузетке.

 

{{main|Паскалина}}

Паскал је, [[1642.]] године, када је имао само 19 год. отпочео рад на механичком калкулатору који се назива [[Паскалина]]. Он је тада помагао свом оцу који је био сакупљач пореза и желео је да му олакша посао. Први модел је израђен [[1645.]] године, а [[1652.]] године је израђено већ 50 прототипова, од којих је бар 12 продато. Цена и сложеност машине онемогућили су даљу производњу, као и чињеница да је само Паскал могао да је поправи. У то време, он је већ имао друга научна интересовања.

Паскалов калкулатор је био децимална машина, што је био недостатак јер у то време француски новчани систем није био децимални. Његов рад се заснивао на зупчаницима. Касније верзије су имале 8 зупчаника, што значи да је калкулатор могао да рачуна са вредностима до 9,999,999. Зупчаници су се окретали само у једном смеру, па директан рад са негативним бројевима није био могућ, већ се за негативне бројеве користио такозвани „комплемент (до 9) броја”.

 

Паскалов рад на пољу изучавања флуида (хидродинамичких и хидростатичних) био је заснован на принципима хидрауличних флуида. Његов проналазак укључује и хидрауличну пресу (коришћењем хидрауличног притиска како би се повећала снага) као и штрцаљку. До [[1646.]] године, Паскал је изучио [[Торичели]]јев експеримент са [[барометрима]]. Након што је поновио експеримент, који је подразумевао постављање тубе испуњене живом наопако у бокал живе, Паскал је поставио питање која сила је држала живу у туби и шта је испуњавало простор изнад живе у туби. До тада, већина научника је радије веровала да тај простор испуњава нека невидљива материја него вакуум.

Настављајући даље експерименте, Паскал је [[1647.]] године написао дело: „Нови експерименти са вакуумом“, ''-{(“Experiences nouvelles touchant le vide“)}-'', у ком је детаљно описао основна правила, наводећи на којој температури различите течности могу бити подупиране ваздушним притиском. Он такође износи и разлоге зашто се баш вакуум налази изнад течности у туби барометра.

Његово инсистирање на постојању вакуума узроковало је и конфликте са многим истакнутим научницима укључујући и [[Декарт]]а.

 

Паскал је дао највећи допринос филозофији математике у делу: “О геометријском духу“, -{(„On the Geometrical Spirit“)}-, које је наоисао као предговор уџбенику геометрије за једну чувену школу. Рад је објављен тек око сто година након његове смрти.

То дело је такође користио и да развије своју теорију дефиниције. Он је направио разлику између дефиниција које су уобичајене етикете које је одредио писац, и дефиниција унутар језика, јасне свима, зато што јасно означавају ствари на која се односе. Друга дефиниција би била карактеристика филозофије есенцијализма. Према Паскалу, само дефиниције првог типа су важне за науку и математику.

У делу: -{(“On the Art of Persuasion“)}-, Паскал је дубље истражио аксиоматски метод геометрије -{(geometry’s axiomatic method)}-, посебно се бавећи питањем како људи постају убеђени у тачност аксиома на којима су засновани каснији закључци. Паскал је био уверен да постизање сигурности у ове аксиоме и закључке из њих изведене кроз људске методе није могуће. Сматрао је да ови принципи могу бити схваћени једино путем интуиције, и да ова чињеница наглашава неопходност потчињавања Богу у откривању истина.

 

У знак признања његовим великим заслугама у многим пољима науке и инжењерства његово име је додељено многим појмовима.

* [[Никлаус Вирт]] је назвао један, у то време револуционарни, структурирани [[програмски језик]], [[Pascal|-{Pascal}-]].