Макс фон Лауе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м ispravke; козметичке измене
Ред 4:
|ширина_слике = 250п
|опис_слике = десно
| датум_рођења = [[9. октобар]] [[1879.]]
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[24. април]] [[1960.]]
| место_смрти =
| држава_смрти =
|поље = [[физика]]
|институција =
Ред 16:
|студенти =
|познат_по =
|награде = [[СликаДатотека:Nobel_prize_medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за физику]] (1914)
|напомене =
}}
Ред 26:
 
== Дифракција X -зрака на кристалима ==
Постао је [[1912.]] професор физике на универзитету у Цириху. Први је предложио да се кристал користи за дифракцију X -зрака. Доказао је да тада [[X -зраке]] пролазе кроз [[кристал]] и да се ствара дифракциона слика на фотографској плочи која би се налазила нормално на смер зрака. Та дифракциона слика је показивала симетричност атома у кристалу. То су експериментално доказала два студента Макс фон Лауеа, који су радили по његовим смерницама. Тим успешним експериментом доказано је да су X -зраке електромагнетски таласи слични светлости. Осим тога доказао је да атомска структура кристала има понављајуће елементе.
 
Радио је на методи мерења таласне дужине X -зрака, користећи кристале и дифракциону слику. Добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1914.]] за откриће дифракције X -зрака на кристалима. Његов рад је омогућио да се проучава кристална структура кристала. Ако се зна таласна дужина X -зрака, тада можемо мерити растојања у непознатом кристалу. Из тих његових истраживања појавила се нова научна метода звана кристалографија X -зрачењем. Његово откриће омогућава да се боље зна структура кристала, па се на тај начин развијала физика чврстог стања, значајна за каснији развој [[електрпника|електронике]].
 
Постао је 1919. професор теоретске физике на универзитету у Берлину и директор Института за теоретску физику на универзитету у Берлину.