|
|година пресуде = 1988.
|назив=Часопис ХастлерХаслер против Фолвела
|пунНазив=-{Hustler Magazine and Larry C. Flynt, Petitioners v. Jerry Falwell}-
|Prior=
|примењено право=[[Устав Сједињених Америчких Држава]], -{I}- амандман
}}
'''Часопис ХастлерХаслер против Фолвела''' ({{јез-ен|Hustler Magazine, Inc. v. Falwell}}, 485 -{U.S.}- 46 (1988)) је назив процеса пред [[Врховни суд САД|Врховним судом САД]], у којем је Суд донео једногласну пресуду{{напомена|Судија Ентони Кенеди није учествовао у одлучивању.}} да одредбе о слободи говора у првом амандману [[Устав САД|Устава САД]] забрањују додељивање одштета јавним личностима као компензацију за нанесену душевну бол.
[[Пародија]] коју је објавио часопис [[Хастлер (часопис)|ХастлерХаслер]] није била противзаконита, јер по мишљењу Суда, нико разуман не би поверовао да садржи истините тврдње. Суд је поништио одштету у износу од 150.000 [[амерички долар|долара]] која је раније додељена [[Џери Фолвел|Џерију Фолвелу]].
== Позадина ==
[[Датотека:Џери Фолвел-лажни интервју.jpg|мини|лево|Пародија у часопису ХастлерХаслер укључује лажни интервју са Фолвелом, неовлаштену употребу његове фотографије и скоро идентичне елементе који су коришћени у рекламној кампањи за [[аперитив]] ''Кампари''.<ref name="Hustler Magazine, Inc. v. Falwell">-{Hustler Magazine, Inc. v. Falwell, 485 U.S. 46 (1988)}-</ref>]]
Иако је часопис ''ХастлерХаслер'' одувек био познат по експлицитним сликама обнажених жена и по ономе што многи сматрају сировим [[хумор]]ом, истакнути протестантски [[хришћански фундаментализам|фундаменталистички]] свештеник [[Џери Фолвел]] жалио се на пародију која је штампана [[1983]]. где „он“ у лажном [[интервју]]у говори како је имао [[инцест]]уозни сусрет са мајком у споредној згради.
У питању је била алузија на рекламну кампању за италијански [[аперитив]] [[Кампари]]. Праве рекламе садржавале су интрвјуе са познатим личностима о „њиховом првом искуству“. Рекламе су имале двосмислен наслов („Икс говори о свом првом искуству“), те се на први поглед чинило да је тема разговора прво [[секс]]уално искуство, иако су познате личности заправо говориле о својим искуствима када су први пут пробале „Кампари“.
ХастлероваХаслерова пародија је садржавала Фолвелову слику и измишљени „интервју“ у којем „Фолвел“ описује своје прво сексуално искуство, које се одиграло „са мамом“ у помоћној згради, и како су после тога редовно имали однос. Коначно, на питање да ли је пробао Кампари, „Фолвел“ одговара: „Увек се напијем пре него што изађем на проповедаоницу, не мислите ваљда да бих могао да издржим све то срање трезан“. На крају „интервјуа“, малим словима на дну странице, читаоци су обавештени да се ради о пародији и да текст не треба схватити озбиљно.
Фолвел је тужио [[Лари Флинт|Ларија Флинта]], часопис ХастлерХаслер и Флинтову дистрибутерску кућу, пред ''Окружним судом САД за западни округ Вирџиније'', и то за [[клевета|клевету]], нарушавање приватности, и намерно наношење емоционалног бола. Пре суђења, суд је одбацио тужбу у делу који се односи на нарушавање приватности, а о преосталим тачкама тужбе се одлучивало на суђењу. Порота је гласала у корист Флинта у делу тужбе који се односи на клевету, али је одлучила у корист Фолвела у делу који се односи на намерно наношење емоционалног бола. Фолвелу је додељена одштета од 150.000 долара.<ref>[http://www.journalism.wisc.edu/~drechsel/j559/readings/Hustler.pdf ''-{Hustler Magazine v. Falwell}-'' 485 -{U.S}-. 46 (1988)]; -{School of Journalism and Mass Communication}-</ref>
Флинт се жалио апелационом суду, који је одбио жалбу и потврдио ранију пресуду. Флинт је у жалби тврдио да се стандард „стварне злобе“ из предмета ''[[Њујорк тајмс против Саливена]]'' примењивао само на намерно изазивање душевног бола, када се ради о јавним личностима. Након што је апелациони суд одбио захтев да поново размотри случај у пуном саставу, [[Врховни суд САД]] је прихватио захтев за ревизију.
{{цитат|''Сама чињеница да друштво сматра неки говор увредљивим није довољан разлог за његово сузбијање. У ствари, уколико је говорниково мишљење то које вређа, онда је то разлог да му се обезбеди уставна заштита. Централно начело Првог амандмана је да држава мора да остане неутрална на тржишту идеја.''|<ref>-{FCC v. Pacifica Foundation, 438 U.S. 726 (1978)}-</ref>}}
Суд се на крају сложио са мишљењем пороте и апелационог суда да у садржај пародије у ХастлеруХаслеру нико разуман не би поверовао, због чега је порота и одбацила тужбу за клевету. Међутим, Суд због свега раније наведеног сматра да нема основа ни за додељивање одштете по основу намерног изазивања емоционалне и душевне боли, због чега је одштета која је раније додељена Фолвелу поништена.
== Напомене ==
| 