Дијего Гарсија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 44 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q184851 (translate me) |
Disambiguated: Велика Британија → Уједињено Краљевство (2) using Dab solver |
||
Ред 1:
{{Координате|07_18_48_S_72_24_40_E_type:isle_region:IO|7° 18' 48 ЈГ Ш 72° 24' 40 ИГД}}
[[Слика:DiegoGarcia1.png|270п|мини|Географска локација острва Дијего Гарсија]]
'''Дијего Гарсија''' је [[атол]] који се налази у самом срцу [[Индијски океан|Индијског океана]], удаљен 1.600 километара од најјужније тачке индијског полуострва. Дијего Гарсија је највећа копнена маса архипелага Чагос. Острво припада [[
[[Слика:Diegogarcia.jpg|300п|мини|Дијего Гарсија из ваздуха]]
Ред 31:
Португалски морепловци су први открили острво Дијего Гарсија раних година XVI века. Верује се да је острво названо по или капетану брода или бродском навигатору. Острво је остало ненасељено и пусто све до XVIII века када су французи изградили плантаже копре. Након Наполеонских ратова, Дијего Гарсија постаје британска колонија и од [[1814]]. до [[1965]]. године припада [[Маурицијус]]у.
[[Слика:DG Ariel Plantation.jpg|300п|мини|Кокос плантажа на Иточној Тачки]]
[[1965]]. године Чагос архипелаг, којем припада и Дијего Гарсија, Велика Британија купује од Маурицијуса и архилепаг као и острво постају Британска морска колонија. [[1971]]. године плантаже су откупљене и затворене, као последица уговора између Велике Британије и [[САД]]-а, по којем је острво дато на најам америчким војним снагама. Иако је уговор тајновит, верује се да САД не плаћа своје битисање на острву Великој Британији, али се генерално сматра да је [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] добила попуст од 14 милиона америчких [[Амерички долар|долар]]а при куповини Поларис ракета.<ref>[http://www.publications.parliament.uk/pa/cm200304/cmhansrd/vo040707/halltext/40707h03.htm#40707h03_spnew7 "House of Commons Hansard Debate for 7 June 2004 (part 3)"]. UK Parliament. 7 June 2004. URL accessed 1 June 2006.</ref> Према овом уговору сва економска активност на острву је забрањена.
Све до [[1971]]. године Дијего Гарсија је имало своје домородачко становништво, које се звало Чагосијанс или Илоис. Преци становништва су радници који су некада дошли на острво путем компаније [[Источна Индијска Компанија]], као и заробљени афрички робови који су довођени на плантаже кокоса и копре. Становништво је живело у три главна насеља Иточна Тачка (главно насеље на источном оквиру атола), Мини Мини (4,5 километара северно од Источне Тачке), и Тачка Маријане (на западном оквиру атола). Становништво је насилно исељено прво на [[Сејшелска острва]], а затим на [[Маурицијус]]. Постоје гласине да су војници САД као и Велике Британије уносили страх код домаћег становништва како би се ови што пре иселили. Од њихове насилне депортације, становништво Чагосијанси, као и данашња њихова деца, се бори за своја права и повратај острва. Априла [[2006]]. године 102-ма Чагосијансима је дозвољено да под пратњом војника америчке војске, посете Дијега Гарсију на недељу дана, како би обишли гробове својих рођака и чланова породице и посетили своја родна места.<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/uk/4909264.stm „Тужна посета исељеника свом острву“]. ''BBC News''. 14 April 2006. URL accessed 1 June 2006.</ref><ref>[http://www.guardian.co.uk/international/story/0,,1785297,00.html „Рапорт из Раја“]. John Pilger, ''The Guardian''. 29 May 2006. URL accessed 1 June 2006</ref>
Ред 48:
== Политика ==
[[2000]]. године, Врховни суд Велике Британије је дао домородочком становништву право да се врате на атол и дао им је британска држављанства. [[2002]]. године становништво (које тада броји 4.500 људи), са млађим генерацијама, које нису никад ни виделе острво, вратило се у суднице, тражећи компензацију за две изгубљене године, тврдећи да Министарство Спољних Послова намерно одуговлачи исељавање војних снага са острва након одлуке Врховног суда 2000. године. Међутим, 10. јуна, [[2004]]. године влада Велике Британије одлучује да пређе преко одлуке Врховног суда, и забрањује становништву повратак на острво.<ref>[http://www.fco.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1007029391629&a=KArticle&aid=1087553733971 "Developments in the British Indian Ocean Territory"]. UK Foreign and Commonwealth Office. 15 June 2004. URL accessed 1 June 2006.</ref> Велики број исељеника би желело да обнови сада затворене плантаже по њиховом повратку или 2016. или 2036. године када уговор истекне (уколико се не продужи). Неки се и даље боре за британска држављанства.<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/england/southern_counties/3977853.stm "Exiles protest in Downing Street"]. ''BBC News''. 3 November 2004. URL accessed 1 June 2006.</ref>
11. маја [[2006]]. године Врховни Суд Велике Британије је донео одлуку да је одлука владе Велике Британије из 2004. године да се забрани повратак исељеника неважећа и нелегитимна, и да становништво има право да се врати на острво.<ref>[http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2006/05/12/wchag12.xml&sSheet=/news/2006/05/12/ixnews.html "Britain shamed as exiles of the Chagos Islands win the right to go home"]. Neil Tweedie, ''The Daily Telegraph''. 12 May 2006. URL accessed 1 June 2006.</ref> Остаје да се види да ли ће влада да се жали на ову одлуку, и како и када се ова одлука да се спроведе у дело.
Невладине организације широм света тврде да се базе на острву користе у контроверзним програмима америчке владе, типа држање затвореника осумљичених да на овај или онај начин имају удела у светској терористичкој мрежи. Бивши секретар Велике Британије Џек Стро је изјавио да су га у неколико наврата америчке власти уверавале да затвореници нису пролазили преко базе и острва ка Гвантанамо затвору у [[залив Гвантанамо|заливу
== Стратешки значај ==
[[Слика:B-1 Bombers on Diego Garcia.jpg|лево|300п|мини|Полетна писта бр. 13 на острву. На слици је авион Б-1 бомбардер]]
Током Хладног рата, САД је имала намеру да отвори војну базу негде у Индијском океану. Како је Дијего Гарсија близу Индије, а [[Индија]] током [[Хладни рат|Хладног рата]] била блиска [[СССР]]-у, САД је видео у острву изузетан стратешки значај. У неколико наврата, услед војних акција на острву, односи између Индије и САД су захладнели.<ref>[http://www.wsws.org/articles/2004/dec2004/bush-d30.shtml "Bush’s response to South Asia disaster: indifference compounded by political incompetence"]. Patrick Martin, ''World Socialist Web Site''. 30 December 2004. URL accessed 1 June 2006.</ref> Током Хладног рата велики број политичких партија у Индији је захтевало затварање војне базе на острву.<ref>[http://pd.cpim.org/2001/july01/july012k1_indo_us.htm "Making India an Appendage to US"]. Sitaram Yechury, Communist Party of India (Marxist). 1 July 2001. URL accessed 1 June 2006.</ref> Након Хладног рата, односи између Индије и САД су знатно побољшани. Острво је било место неколико важних војних вежби између индијских и америчких војних снага у периоду од 2001. до 2004. године.
На острву се налази неколико лука, у којима су стално стационирани огромни војни бродови, у просеку њих 14. Ови бродови доносе медицинску и војну опрему ([[тенк]]ови, [[џип]]ови, [[хеликоптер]]и) америчким снагама у регионалним сугобима. Ова близина је била од нарочитог значаја током [[Заливски рат|Заливског рата]] [[1991]]. године, као и током тренутног рата у [[Ирак]]у (2003. - ).
== Референце ==
| |||