Галски рат — разлика између измена

1.069 бајтова додато ,  пре 8 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
|опис_слике = Цезаров поход на Галију
|време = од [[58. п. н. е.|58.]] до [[50. п. н. е.|50. године п. н. е.]]
|место = [[Галија (римска провинцијаобласт)|Галија]], [[Германија]] и [[Велика Британија (острво)|Британија]]
|узрок = покушај Хелвета да пређу преко Нарбонске Галије
|територија = Галија постаје римска провинција
|страна2= [[Римска република]]
|заповедник1= [[Верцингеторикс]], <br /> [[Амбиорикс]], <br /> [[Ариовист]] и <br /> [[Касивелаун]]
|заповедник2= [[Гај Јулије Цезар]], <br /> [[Тит Лабијен]], <br /> [[Марко Антоније]], <br /> [[Квинт Тулије Цицерон]], <br /> [[Децим Јуније Брут]] и <br /> [[Галба|Сервије Сулпиције Галба]]
|јачина1= 300.000 + војника
|јачина2= 60.000 легионара и<br /> 60.000 ауксила
Под појмом '''Галски рат''' подразумева се војни поход који је предузео римски војсковођа [[Гај Јулије Цезар]] против „слободне Галије“ у периоду од 58. до 51/50. п. н. е.
 
Најважнији извор о рату представља спис који је Цезар написао под насловом ''Коментари о Галском рату'' (лат. Commentarii de bello Gallico) чију је 8. књигу написао један његов официр, [[Хирције|Аул Хирције]]. Ово дело, које је и у књижевном смислу веома успешно, омогућује тачно праћење похода. И поред тога треба имати у виду да су догађаји представљени из [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]овог угла и да има веома мало других историјских дела (као нпр. [[Дион Касије|Диона Касија]]) која могу да послуже као извор.
 
== Разлози за рат ==
У политички несложној "[[слободна Галија|слободној Галији]]" обитавао је велики број племена чија су нам имена позната само [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]овим посредством. Та племена су била или чисто [[келти|келтска]], или су у њима на власти били келтски прваци. Краљевска власт код Келта је у време [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]а већ нестала уступајући место аристократској владавини. Нека племена, као [[Едуи]], била су савезници [[Рим]]а. Цела [[Галија (римска провинцијаобласт)|Галија]] је била увучена у вртлог раних сеоба народа, од којих је једна [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]у дала изговор за напад.
 
[[Хелвети]], који су насељавали данашњу [[Швајцарска|Швајцарску]] дошли су под удар [[Ариовист]]а, за кога се верује да је био поглавица [[Свеви|Свева]], тако да су морали да се повуку у правцу [[Галија (римска провинцијаобласт)|Галије]]. Због тога су се 58. године п. н. е. обратили [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]у, као тамошњем римском управитељу, јер су желели да пређу преко римске провинције која је носила назив [[Нарбонска Галија]] (лат. Gallia Narbonensis, данашња [[Прованса]]). Међутим, [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је ово одбио и дао да се изгради зид који би [[Хелвети|Хелвете]] спречио у њиховом науму. [[Хелвети]] су једноставно заобишли овај зид, па и римску провинцију Нарбонску Галију, али је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] ипак окупио армију узевши и две новоформиране [[Римска легија|легије]] из [[Италија|Италије]] и стигао [[Хелвети|Хелвете]] код места [[Бибракта]], где их је тешко поразио и натерао на повратак.
 
Овакав [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]ов поступак није био потпуно легитиман, јер је римски закон прописивао да војска једино може да води оправдане ратове, док је истовремено [[Римски сенат|Сенат]] гарантовао помоћ [[Едуи]]ма који у том тренутку, реално, нису били угрожени. Међутим, [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је по сваку цену желео да своју управу над овим провинцијама максимално искористи како би повећао свој углед у [[Рим]]у, па је тако као објаву рата узео [[Ариовист]]ово насељавање у данашњем [[Алзас]]у, територији која се граничила са Галијом, а коју је овај свевски поглавица на поклон добио од једног племена, [[Секвани|Секвана]], са којима је заједно ратовао против [[Хелвети|Хелвета]]. У својим списима [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је тврдио да је [[Ариовист]] планирао да покори целу Галију, па је у лето 58. п. н. е. кренуо у рат. [[Ариовист]] је катастрофално потучен и само чудом је успео да се спасе.
 
== Први део рата ==
Иако се већ у походу против [[Свеви|Свева]] показало да римска армија не жели да ратује само да би задовољила амбиције својих војсковођа (каснији римски историчар [[Дион Касије]] извештава о скоро отвореним побунама у Цезарој војсци), [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] се почетком следеће године, 57. п. н. е., одлучује за још један рискантан поход. Изговор је, овога пута, нашао у наводној завери [[Белги|Белга]] и осталих [[Гали|Гала]], али му је прави циљ од самога почетка било покоравање целе "[[слободна Галија|слободне Галије]]". Да би постигао овај циљ [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је појачао своје трупе на укупно осам [[Римска легија|легија]] (у лето 53. п. н. е. под својом командом је имао целих 10 легија). Оволика концентрација војне снаге у рукама само једног управитеља провинције сигурно је узнемирила [[Римски сенат|римски Сенат]], посебно јер је ова армија постала моћна ратна машина која се [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]у заклела на верност. Овакав развој догађаја није проистекао само из [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]ове харизме и његовог ратног генија, већ и из чињенице да је он одлично разумевао и материјалне потребе својих војника за чије је намирење, али и попуњавање сопствене касе, често организовао пљачкашке походе против галских села.
 
У свом походу [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] се ослањао и на галске савезнике [[Рим]]а, као што су били [[Едуи]] који су веома профитирали од војног похода из године 58. п. н. е., али је рачунао и на пословичну галску неслогу коју је вешто користио за своје циљеве. У првом налету римске легије су продрле на север Галије, тешко поразиле [[Белги|Белге]] (при чему је племе [[Неури|Неура]] готово потпуно истребљено) и тако избиле на обалу [[Атлантски океан|Атлантик]]а. [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је јавио да је цела Галија умирена, што није одговарало истини.
 
Већ следеће године, 56. п. н. е., [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је морао да угуши неколико устанака покореног становништва. Ништа другачије није било ни у годинама које су долазиле, тако да је, практично, сваког лета римска војска била ангажована у гушењу побуна и поновном покоравању [[Гали|Гала]]. Да би јасније демонстрирао римску војну супериорност, [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је предузео и један војни поход преко
[[Рајна|Рајне]] у касно лето 55. п. н. е., као и [[Цезарове инвазије Британије|две експедиције]] на [[Британска острва]] (у лето 55. и пролеће 54. п. н. е.). По повратку са другог похода у јесен 54. Цезар је опет морао да гуши устанак Гала, овога пута племена [[Корнути|Корнута]], који су се побунили због наметања пореза и обавезе да дају помоћне трупе римској војсци.
 
Новембра 54. римска војска је код [[Атватук]]а претрпела тежак пораз, када је удеони краљ [[Ебурони|Ебурона]], [[Амбиорикс]], уништио једну легију и пет кохорти римске војске. [[Гај Јулије Цезар|Цезар]], који је зиму проводио у логору [[Самаробрива]] (данас [[Амјен|Амијен]]) од тада се свирепо светио цивилном становништво овог ратоборног племена.
 
Да би зауставили даље истребљење недужног народа, галске старешине су се окупиле и предале [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]у 53. године п. н. е. дозвољавајући и да се погубе вође буне. Пошто су исте године у помоћ немирним [[Гали]]ма пристигла и нека [[Германи|германска]] племена, одлучио се [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] на свој други прелазак преко [[Рајна|Рајне]]. Како је ситуација у [[Галији|Галија]] изгледала мирна Цезар је крајем те године своје трупе повукао у северну [[Италија|Италију]] јер су у [[Рим]]у опет избили политички немири. Ту га је почетком 52. године п. н. е. затекла до тада највећа галска буна.
 
== Галски устанак под Верцингеториксом (52. п. н. е) ==
 
Велики галски устанак, који је угрозио плодове [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]ових освајања, избио је у [[Ценабум]]у (данашњи [[Орлеан]]). Град су на јуриш заузели [[Корнути]] који су за свог вођу уздигли младог поглавара [[Арверн]]а, [[Верцингеторикс]]а, који је одмах покушао да изолује римске трупе у њиховим оближњим зимовницима. Да би то спречио [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је по снегом завејаним планинским превојима довео свеже трупе и поново освојио [[Ценабум]]. Тада [[Гали]] прелазе на нову, герилску тактику. Уместо сукоба са боље опремљеним и одлично увежбаним римским легијама на отвореном пољу, [[Верцингеторикс]] се одлучио да напада развучене римске линије снабдевања. Тек пошто је након огорчене борбе за [[Аварикум]] [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] успео 52. п. н. е. да освоји овај стратешки важан град, римска војска је могла поново да пређе у офанзиву. Најбољи [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]ов војсковођа, [[Тит Лабијен]], добио је задатак да на себе привуче пажњу галских снага, док би [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] напао [[Арверни|Арверне]]. Уместо очекиване победе [[Антички Рим|Римљани]] су доживели готово катастрофални пораз у бици код [[Битка код Герговије|Герговије]], након чега су се и друга галска племена, до тада римски савезници (као нпр. [[Едуи]]) прикључила устаницима.
[[Слика:Siege-alesia-vercingetorix-jules-cesar.jpg|Верцингеторикс се предаје Цезару после битке за Алезију|мини|left|250px]]
Тек у оваквој ситуацији до пуног израза је дошао [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]ов војнички геније. Уместо да се повуче и Галију препусти њеној судбини, [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] креће у контранапад и у бици код данашњег [[Дижон]]а на [[Арманкон]]у поражава [[Верцингеторикс]]а. И тада галски вођа чини своју фаталну грешку, коју ни до данас историчари нису успели да објасне. Уместо да настави са брзим маневрима у сусрет својим помоћним јединицама, он одлучује да се затвори у тврђаву [[Опсада Алезије|Алезију]]. [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је брзо реаговао и око утврђења поставио два прстена својих трупа: један који је требао да спречи Гале да напусте град и, други, који је онемогућавао појачању да се пробије до [[Верцингеторикс]]а. Пошто нису успели да се пробију до града [[Гали]] се ускоро повлаче препуштајући своју изгладнелу и измучену браћу у [[Алезија|Алезији]] њиховој даљој судбини. Крајем септембра 52. п. н. е. [[Верцингеторикс]] се предао. Као ратни плен Верцингеторикс је одведен у [[Рим]] и после учешћа у [[Гај Јулије Цезар|Цезар]]овом [[Римски тријумф|тријумф]]у јавно погубљен.
 
== Крај рата ==
Пошто се ближио крај његовом намесништву над овим провинцијама [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је пожурио да рат победоносно приведе крају. Са друге стране, после одласка [[Верцингеторикс]]а [[Гали]] више нису имали централну фигуру која би могла да се наметне као ратни вођа. Галске поглавице, уморни од рата, које је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] придобио слаткоречивим обећањима и богатим даровима, одлучиле су да прихвате римску власт.
 
Биланс рата је био катастрофалан по Гале. Њихова земља је била толико исцрпљена, племена толико проређена, да је читава провинција била војно обезбеђена већ у 50. години п. н. е. и то у толикој мери да је остала потпуно мирна још и за време римског грађанског рата између Цезара и Помпеја. У овом рату [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] је успешно користио против свог ривала [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеј]]а војне одреде очврсле у борбама против Гала.
 
Десетковано становништво Галије брзо је [[Романизација (културна)|романизовано]], а Галија је постала једна од најзначајнијих римских провинција у којој се гало-римска култура очувала и после пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] у 5. веку нове ере.
363.220

измена