Стојан Јанковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 23:
== Војни успеси ==
Стојан Јанковић прославио се као вођа [[Далмација|далматинских]] [[Срби|Срба]] у борби против [[Османско царство|Османског царства]]. Борио се у више ратова против [[Турци|Турака]], међу којима су најпознатији [[Кандијски рат|кандијски]] ([[1645-1669]]) и [[велики турски рат|морејски рат]] ([[1683]] — [[1699]]). У [[фебруар]]у [[1666]]. је заробљен код Обровца на реци Цетини, где је у борби погинуло много Турака, између осталих и алајбегови (заповедници коњице) Атлагић, Ченгић и Бараковић. Након заробљавања Јанковић је одведен у [[Цариград]], али је успео да се ослободи након 14 месеци.
Истакао се у борбама тзв. „Светог савеза“ против Турака. Познато је да је у борбама више пута победио турске снаге, када је убијено и више турских војних заповедника, међу којима је неке и лично посекао. Међу њима су Али-бег Дуракбеговић, Реџеп-ага Филиповић, ага Велагић, ага Пајалитовић и Ибрахим-ага Ковачевић.<ref name="Баштина двора Јанковића"/>
Ред 29:
За војне заслуге и показану храброст [[1670]]. [[Млетачка република]] одликовала је Стојана Јанковића златном колајном св. Марка, вредном 100 дуката и доламом, именован је за каваљера (витеза) св. Марка и добио је поседе у новоосвојеним областима у Исламу Грчком са "400 гоњала земље“.
Истакао се и у борбама у [[Херцеговина|Херцеговини]], а [[1686]]. је ослободио град [[Сињ]], [[Лика|Лику]] и [[Крбава|Крбаву]]. Годину дана касније ([[1687]]) је погинуо током напада на [[Томиславград|Дувно]].
Опеван је у [[Народна епска поезија|народној епској песми]] „[[Јанко од Котара и Мујин Алил]]“, „[[Женидба Стојана Јанковића]]“, „[[Ропство Јанковић Стојана]]“<ref>Епске народне песме, Ускоци, стр. 17-43, Београд, 1965.</ref>, као и у другим народним песмама.
== Породица и потомство ==
Стојан Јанковић имао је два брата и једну сестру. Млађи брат [[Илија Јанковић]] борио се против Турака, а млетачка власт није успела да га уклопи у свој војно-управни систем. Одметао се у време мира и нападао је турску територију. У јесен 1683. покренуо је велик устанак против Турака у Далмацији након турског [[
Други, најмлађи брат Стојана Јанковића, [[Завиша Јанковић]] (1649—1702), сердар, каваљер св. Марка, сердар Котара, капетан Обровца, челник морлака, водио је ратне походе у Лику и Босну и доводио десељенике у Далмацију. Посебно се истакао у освајању Книна и Сиња, где је и рањен. Био је у вези са српским патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Имао је велико имање, млинове, куће и дућане, а пред крај живота купио је пола острва Олиба. Његова кћерка Јелена удала се за грчког потпуковника Теодорина Деде, који је понео име Митровића и њихове титуле, пошто није остало више мушког потомства од браће Јанковић-Митровић. Линија Јанковић - Деде наставила имала је мушко потомство до Илије Деде Јанковића (1818—1874), чија кћерка Олга се удала за Владимира Десницу па су Деснице наследиле породицу Деде Јанковић. Син Владимира и Олге Деснице је Урош Десница, одликован витештвом (каваљерством), сенатор, члан Српске странке у Далмацији и др, који је са Фани Луковић из породице Луковића из Прчња, имао сина [[Владан Десница|Владана Десницу]].<ref name="Родослов Јанковића и Десница">''Родослов Јанковића и Десница'' вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006, стр. 92.</ref>
| |||