Краљевство Јудеја — разлика између измена

'''Краљевство Јуда''' ({{Хебрејско име|מַמלְכת יְהוּדָהמַמְלֶכֶת יְהוּדָה|Mamlekhet Yehuda|Mamléḵeṯ Yəhûḏā}}) било је име за краљевство што су творила [[племе]]на: [[Јуда Искариотски|Јуда]], [[Шимун]] и [[Бенјамин]], а настало је након поделе [[Краљевство Израел (уједињено)|Краљевства Израел]] на [[Краљевство Израел|Северно]] и Јужно краљевство. Краљевство Јуда било је смештено на југу, док је престоница град [[Јерусалим]].

Према [[Библија|библијском]] извештају, представља наставак [[КраљДавид Давид(краљ)|Давидовог]] и [[Краљ Соломон|Соломоновог]] краљевства, а први је краљ био Соломонов син [[Ровоам]]. У почетку су краљеви Краљевства Јуде настојали проширити своју власт и на север, а онда су, скупа са северним [[Краљевство Израел|Краљевством Израел]] настојали одбранити своја подручја од [[Арам]]а.

Одржало се као независно краљевство, или у полувазалском односу час према [[Египат|Египту]], час према [[АсиријаАсирско царство|Асирији]], час према [[Вавилонија|Вавилонији]] све до [[587. п. н. е.]], када је коначно пало под власт Вавилоније у време вавилонског краља [[Набукодоносор II|Навукодоносор]]а. Последњи краљ Јуде био је [[Сидкија]], који је одведен у [[Вавилон]].

Асирци су средином 8. века п. н. е. искористили слабост Арама и египатске унутрашње борбе, и освајили широка подручја [[Блиски исток|Блиског истока]] и постају стварна опасност и за Јужно краљевство, нарочито у доба асирскога краља [[Саргон II|Саргона II]] (крај 8. ст. п. н. е.). Саргон је 711. п. н. е. освојио град [[Ашдод]], а његов наследник [[Сенахериб]] (око 704.-681. п. н. е.) јудејском краљу Језекији је одузео 46 градова и наметнуо му плаћање данка. На повратку из [[АрабијаАрабијско полуострво|Арабије]] освајио је и значајан утврђени град [[Лакиш]] у срцу Јудеје, о чему постоје записи јеврејских бранилаца, као и рељеф у [[Нинива|Ниниви]], асирској престоници, који приказује освајање града, али без наведеног датума.

Од 625. п. н. е. расте моћ [[НеовавилонскоХалдејско царство|Неовавилонског царства]], а [[Набукодоносор II|Навукодоносор II]] је већ као престолонаследник победио фараона [[Неха|Неха]] и освојио Асирију, а потом и [[Сирија|Сирију]]. Крајем 7. ст. п. н. е. освајио је и [[Ашкелон]], док од 597. п. н. е. [[опсада Јерусалима (597. п. н. е.)|опсео Јерусалим]], након чега владари Јудеје постају његови вазали. Небузарадиниан, који се у Библији спомиње као рушитељ [[Соломонов храм|јерусалимског Храма]], али и читавога града (август 587.), у вавилонском се попису краљевих службеника спомиње на самом врху. Неколико хиљада Јевреја је одведено у [[вавилонско ропство]].