Краљевство Јудеја — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Робот: додато {{bez_izvora}})
м (Бот: исправљена преусмерења)
{{bez_izvora}}
[[Слика:Kingdoms around Israel 830 map sr.svg|мини|десно|220п|Јудеја и Израел око 830. п. н. е.]]
'''Краљевство Јуда''' ({{Хебрејско име|מַמלְכת יְהוּדָהמַמְלֶכֶת יְהוּדָה|Mamlekhet Yehuda|Mamléḵeṯ Yəhûḏā}}) било је име за краљевство што су творила [[племе]]на: [[Јуда Искариотски|Јуда]], [[Шимун]] и [[Бенјамин]], а настало је након поделе [[Краљевство Израел (уједињено)|Краљевства Израел]] на [[Краљевство Израел|Северно]] и Јужно краљевство. Краљевство Јуда било је смештено на југу, док је престоница град [[Јерусалим]].
 
== Библијски извештај ==
 
Према [[Библија|библијском]] извештају, представља наставак [[КраљДавид Давид(краљ)|Давидовог]] и [[Краљ Соломон|Соломоновог]] краљевства, а први је краљ био Соломонов син [[Ровоам]]. У почетку су краљеви Краљевства Јуде настојали проширити своју власт и на север, а онда су, скупа са северним [[Краљевство Израел|Краљевством Израел]] настојали одбранити своја подручја од [[Арам]]а.
 
Одржало се као независно краљевство, или у полувазалском односу час према [[Египат|Египту]], час према [[АсиријаАсирско царство|Асирији]], час према [[Вавилонија|Вавилонији]] све до [[587. п. н. е.]], када је коначно пало под власт Вавилоније у време вавилонског краља [[Набукодоносор II|Навукодоносор]]а. Последњи краљ Јуде био је [[Сидкија]], који је одведен у [[Вавилон]].
 
Највећи процват ово је краљевство доживело у доба краљева [[Језекиљ (краљ)|Језекије]] (716.-687. п. н. е.) и [[Јосија|Јосије]] (640.-609. п. н. е.), који су успели централизовати државну власт, обилно се притом служећи и централизованим култом у Јерусалиму. Након пада Северног Краљевства под асирску власт (721. п. н. е.), краљ Језекија шири своја подручја према северу.
 
[[Слика:Lakhish_Letters.jpg|thumb|200px|right|Једно од познатих писама бранитеља из [[Лакиш]]а. Писала су се на крхотинама керамике. На драматичан начин упозоравају да се више не виде сигнали суседних градова и траже помоћ из [[Јерусалим]]а. Нису их стигли послати.]]
Асирци су средином 8. века п. н. е. искористили слабост Арама и египатске унутрашње борбе, и освајили широка подручја [[Блиски исток|Блиског истока]] и постају стварна опасност и за Јужно краљевство, нарочито у доба асирскога краља [[Саргон II|Саргона II]] (крај 8. ст. п. н. е.). Саргон је 711. п. н. е. освојио град [[Ашдод]], а његов наследник [[Сенахериб]] (око 704.-681. п. н. е.) јудејском краљу Језекији је одузео 46 градова и наметнуо му плаћање данка. На повратку из [[АрабијаАрабијско полуострво|Арабије]] освајио је и значајан утврђени град [[Лакиш]] у срцу Јудеје, о чему постоје записи јеврејских бранилаца, као и рељеф у [[Нинива|Ниниви]], асирској престоници, који приказује освајање града, али без наведеног датума.
 
[[Слика:Istanbul_-_Museo_archeol._-_Iscrizione_di_Siloam_%28di_Ezechia%2C_inizio_sec._VII_aC%29_-_Foto_G._Dall%27Orto_28-5-2006.jpg|thumb|200px|left|Натпис из Езекиелова тунела. Јерусалим, почетак 7. ст. п. н. е.)]]
=== Вавилонска опасност ===
 
Од 625. п. н. е. расте моћ [[НеовавилонскоХалдејско царство|Неовавилонског царства]], а [[Набукодоносор II|Навукодоносор II]] је већ као престолонаследник победио фараона [[Неха|Неха]] и освојио Асирију, а потом и [[Сирија|Сирију]]. Крајем 7. ст. п. н. е. освајио је и [[Ашкелон]], док од 597. п. н. е. [[опсада Јерусалима (597. п. н. е.)|опсео Јерусалим]], након чега владари Јудеје постају његови вазали. Небузарадиниан, који се у Библији спомиње као рушитељ [[Соломонов храм|јерусалимског Храма]], али и читавога града (август 587.), у вавилонском се попису краљевих службеника спомиње на самом врху. Неколико хиљада Јевреја је одведено у [[вавилонско ропство]].
 
То је разарање означило и крај Краљевства Јуде.
363.220

измена