Краљевина Сицилија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
'''Краљевство Сицилија''' је краљевство које су 1130. године основали [[Нормани]]. У почетку није обухватало само [[острво]] [[Сицилија|Сицилију]], него и југ [[Италија|Италије]].
 
После побуне на Сицилији [[1282]]. против [[АнжувинциАнжујци|Анжувинаца]], [[Сицилија]] је постала независна и настала су два краљевства Сицилије. Једно краљевство се називало [[Напуљско краљевство]] и обухватало је југ Италије, а друго краљевство се називало краљевство Сицилије. Тек [[1816]]. два краљевства Сицилије ујединила су се у [[Краљевство Две Сицилије]].
 
== Норманско краљевство ==
 
[[Нормани]] су дошли у јужну Италију током 11. века. Јужна Италија је тада углавном припадала [[ВизантијаВизантијско царство|Византији]]. Постојали су и аутономни ломбардски градови државе у [[Кампанија|Кампанији]]. Нормани под вођством [[Роберт Гвискар|Роберта Гвискара]] и његова брата Руђера I Сицилијанског контролишу већи део [[Апулија|Апулије]] и [[Калабрија|Калабрије]] до [[1059]], а [[1061]]. започињу инвазију Сицилије и тридесетогодишњу борбу са [[Сарацени]]ма за Сицилију. Заузели су [[1072]]. [[Палермо]], а тиме и већину Сицилије. Задње сараценско упориште је пало [[1091]]. године.
 
[[Датотека:Chapelle Palatine.jpg|мини|200п|Сараценски лукови и византијски мозаици у краљевској капели норманских краљева]]
Ред 13:
Током власти [[Руђер II Сицилијански|Руђера II Сицилијанског]] Сицилија постаје [[1130]]. краљевина Сицилија. Обухватала је Сицилију и југ Италије. [[Руђер II Сицилијански]] владао је до [[1154]]. моћним краљевством, које је обухватало поред Сицилије и југа Италије и острво [[Малта|Малту]] и разне обалне територије северне Африке. Краљевина Сицилија је постала једна од најбогатијих држава Европе, а према историчару Џону Јулиусу Норвичу, Палермо је био богатији од Енглеске тога доба. Нормански краљеви су се ослањали на локалну сараценско и грчко становништво при администрацији и владању краљевством. Арапски и грчки су били језици администрације, а нормански француски је био језик краљевског двора.
 
Нормани су с друге стране били значајни због промена језика, религије и становништва. Већ Руђеро I охрабрује усељавање из јужне Италије и Кампаније. Усељавали су углавном [[Лангобарди|Ломбарди]], који су били католици и говорили су латински. Временом Сицилија постаје католичка земља, а појављује се верзија латинског.
 
[[Вилијам II Сицилијански]] је владао од [[1166]]. до [[1189]]. Током његове власти гради се катедрала у Монреалу, која је најбољи преживели пример сицилијанско-норманске архитектуре. Оженио се Јованом Енглеском, која је била ћерка [[Хенрик II|Хенрика II]] и сестра [[Ричард ЛављегI СрцаЛавље Срце|Ричарда Лављег Срца]]. Када је Вилијам II Сицилијански умро [[1189]], то је означавало крај династије Отвил. Наследник је требала бити [[Констанца Сицилијанска]], која је била удана за Светог римског цара [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрика VI]] из династије [[Хоенштауфен]], што је значило да заправо круна припада њему. Локално племство се није слагало с тим, па бирају [[Танкред I Сицилијански|Танкреда I Сицилијанског]], незаконитог сина краља Руђера II.
 
== Власт Хоенштауфоваца ==
Ред 21:
[[Датотека:Heinrich VI - Konstanze von Sizilien.jpg|мини|лево|220п|Цар Хенрик VI и Констанца Сицилијанска]]
 
[[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] није одмах успео да освоји краљевство Сицилију. Опседао је [[1191]]. [[Напуљ]], али морао је дигнути опсаду, када му је војска била погођена епидемијом. Хенрик VI је добио [[1194]]. огроман новац од откупа [[Ричард I Лавље Срце|Ричарда Лављег Срца]]. С тим новцем је створио јаку војску, која је освојила Сицилију [[1195]]. године. [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] је умро већ [[1197]]. године.
 
Његова жена [[Констанца Сицилијанска]] је била регент Сицилије, док је [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] био малољетан. [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] је био краљ Сицилије од [[1198]]. до [[1250]]. године. Током његове власти краљевство Сицилија је постала апсолутна монархија, прва централизована држава у Европи током феудализма. [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрих II]] је био показивао велики интерес за науку, књижевност и образовање. Основао је [[1224]]. један од првих универзитета Европе, [[Универзитет у Напуљу]]. Основао је сицилијанску школу поезије, где се први пут користи један облик италијанског у књижевности.
 
Наследили га је син [[Конрад IV]]. После Конрада круну узурпира Фридрихов незаконити син [[Манфред Сицилијански]] уместо малолетног [[Конрадин]]а. [[Хоенштауфен|Хоенштауфовци]] на Сицилији су имали норманску крв преко Констанце Сицилијанске. [[Хоенштауфен|Хоенштауфовци]] су увек држали сараценске војнике као најоданији део војске, односно као гарду. Током читавог раздобља власти Хоенштауфоваца одвијао се непрекидни сукоб са папама.
 
== Анжувинци, побуна против њих и арагонски период ==
Ред 31:
[[Датотека:Arrivo aragonesi.jpg|мини|360п|Педро III Арагонски искрцава се на Сицилији]]
 
Уз помоћ папе [[Карло I Анжујски|Карло I Анжувинац]] убија [[1266]]. у бици код Беневента Манфреда Сицилијанског и папа га крунише [[1266]]. као краља Сицилије.
 
Становништво Сицилије је било огорчено владавином Француза, што доводи до побуне [[1282]], зване [[Сицилијанска вечерња]]. Побуна је била успешна и нови краљ Сицилије постаје [[Пере III од Арагона|Педро III од Арагона]]. Међутим том победом краљевство је подељено на два дела. Јужни део Италије остаје у рукама [[АнжувинциАнжујци|Анжувинаца]] и отада се назива [[Напуљско краљевство]], а острво Сицилија остаје краљевина Сицилија. Уследио је [[Рат Сицилијанске вечерње|Рат сицилијанске вечерње]], који је окончан [[1302]]. миром у Калтабелоти.
 
Сицилија постаје независно краљевство којим владају рођаци краљева Арагона, а од [[1409]]. краљевство Сицилија долази под арагонску круну. Тек [[1816]]. од краљевства Сицилије и Напуљског краљевства настаје [[Краљевство Две Сицилије]].