Крвна група — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Крвна група''' је опис карактеристика [[црвена крвна зрнца|црвених крвних зрнаца]] код особа. Две најважније класификације су ABO и Rh фактор.
== ABO групе ==
'''Крв''' се дели на 4 крвне групе, у зависности да ли у [[црвена крвна зрнца|еритроцит]]има постоје одређени [[протеин]]и. То су: '''A''', '''B''', '''AB''' и '''O'''. Хемијске анализе су доказале да носиоци крвне групе A имају у мембранама еритроцита специфичан протеин ''аглутиноген A'' ([[антиген]] A). Кад се крв крвне групе A дâ неком ко нема дотични [[протеин]], али зато у крвној плазми има истородно [[антитело]] ([[аглутинин α]] или анти-А) доћи ће до [[имунитет|аглутинације]]. Крв крвне групе B садржи ''аглутиноген B'' на еритроцитима, крв крвне групе AB садржи оба протеина, а крв нулте крвне групе (O) не садржи ни један од та два протеина. Последица ове појаве је та да крв крвне групе O не може да прима крв крвних група A, B и AB, него само своје крвне групе, а носилац крвне групе AB не може да даје крв крвним групама A, B и O, јер оне не поседују оба протеина. Стога, за O групу се каже да је универзални давалац (јер крв било које крвне групе може да прими крв O групе), а за групу AB се каже да је универзални прималац (јер садржи оба протеина).
== -{Rh}- фактор ==
Поред поделе на ABO групе, постоји и '''резус фактор''' (-{Rh}- фактор), који је добио назив по [[Резус мајмун]]у код кога је и први пут откривен. Сви људи се деле на Rh<sup>+</sup> (''рх позитивне'') и Rh<sup>-</sup> (''рх негативне''). Људи са Rh<sup>+</sup> крвљу стварају резус протеин, док га људи са Rh<sup>-</sup> крвљу не стварају. При [[трансфузија крви|трансфузији]], поред ABO група, пази се и на овај фактор. Тако да је O<sup>-</sup> крвна група најуниверзалнији давалац јер, поред тога што не садржи ни један од два аглутиногена, она не садржи ни резус протеин. Сходно томе, AB<sup>+</sup> крвна група је најуниверзалнији прималац, јер садржи сва три протеина.
Код трудноће, Rh фактор се наслеђује. Ако је мајка Rh<sup>-</sup>, постоји шанса од 50% до 100% да ће дете бити Rh<sup>+</sup> (под условом да је отац Rh<sup>+</sup>). Током порођаја, [[фетус]]на крв може да дође у контакт са крвљу из [[постељица|плаценте]] и када реагују, може да се покрене стварање [[имунитет|имуног]] одговора код мајке. Мајка ће после порођаја неминовно створити антитела и трајно ће доћи до промене имунитета. Оваква ситуација се сада медицински решава.
Ред 95:
Иако није у потпуности разјашњено зашто све особе поседују антитела на аглутиногене које не експримирају на површини еритроцита (иако њима никада нису биле изложене), универзално прихваћена претпоставка је да неке интестиналне [[бактерија|бактерије]] испољавају веома сличне антигене на површини своје мембране што иницира продукцију специфичних антитела веома рано у животу јединке.
На [[црвена крвна зрнца|еритроцит]]има се налазе две врсте [[антиген]]а названих:
* [[аглутиноген]] А и
* аглутиноген Б.
| |||