Кубер (владар) — разлика између измена

'''Кувер''' (у другим изворима и '''Кубер''') је био владар [[Срем]]а и поглавар [[Утигури|утигурских]] Бугара, Сермезијанаца и Словена на [[Балканско полуострво|Балкан]]у у седмом веку.

[[ВизантијаВизантијско царство|Византијски]] цар [[Јустин II Млађи|Јустин II]] ([[565]] — [[578]]) је уступио половину Срема [[Авари]]ма, који су између [[580|580.]] и [[582|582.]] године освојили и другу половину поменутог региона, укључујући и град [[Сирмијум]]. Авари су у [[Срем]] населили своје заробљенике (романизовано или хеленизовано становништво), које су заробили на византијским територијама на [[Балканско полуострво|Балкан]]у. Ови заробљеници су насељени у Срем са циљем да обрађују земљу и обезбеде залихе хране за Аваре, да би ови могли несметано да ратују. Живећи 60 година под аварском влашћу, ови заробљеници су у Срему постали потпуно нова нација - Сермезијанци (Сремци).

Авари су [[635|635.]] године (по другим изворима после 670. године) поставили Кувера да влада над овим Сермезијанцима као аварски вазал. Кувер је био син кана [[Кубрат]]а, поглавара [[Хуни|хуно]]-[[протобугарипрабугари|бугарских]] [[Утигури|Оногура]]. Досадашње интерпретације (J. Вернер, В. Поповић) показују да се у [[Мала Перешћепина|Малој Перешћепини]] ради о гробу кана Кубрата, сахрањеног између [[641|641.]] и [[647|647.]] године. После његове смрти на власт ступа његов најстарији син [[Бајан]], након чије су се кратке владавине Кубратови синови разделили. Његов четврти син Кувер се населио у Срему, и био потчињен аварском кагану.

Ускоро су се Сермезијанци „заједно са Кувером и [[Утигурутигури|његовим Бугарима]]" побунили против кагана, а након победе над њим, напустили [[Срем]] и (по Поповићу [[678.|678]]-[[685|685.]] године) населили се на средњем Балкану, на [[Керамезиско Поље|Керамезиском Пољу]], у близини [[Солун]]а. Према истим ауторима, оставе у [[Врап]]у и [[Ерзек]]у су некад представљале део каганове ризнице, коју је Кувер присвојио у [[Панонска низија|Панонској низији]] и донео са собом на средњи Балкан. Предмети из обе ризнице углавном потичу из средине и друге половине [[7. век|VII век]]а што одговара периоду када је након византијског похода потучен Кувер и његови војници.

Познато је да су се [[Словени]] на [[Балканско полуострво|Балкан]] насељавали у више таласа. Словенски материјални налази пронађени у кругу "[[Комани]]" културе дају могућност да се један од тих таласа остварио посредством миграција поменутих прицрноморских народа и њихових владара. И неки од данашњих истраживача (овде се пре свега мисли на Поповића) сматрају да и историјски извори наводе на посредништво [[Бугари|Бугара]], и посебно Кувера приликом ослобађања [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]], као и неких других словенских племена од аварског притиска и њихово касније насељавање на [[Балканско полуострво]].

* [[Балканско полуострво|Балкан]]

* [[Списак српских владара|Српски владари]]