Османско освајање Босне — разлика између измена

'''Пад краљевине Босне под отоманску власт''' обухвата освајања током [[мај]]а и [[јун]]а [[1463]]. године која су се окончала предајом [[Кључ (тврђава)|Кључа]] и погубљењем последњег краља Босне [[Стефан Томашевић|Стефана Томашевића]]([[деспот Србије]] [[21. март|21.03.]][[1459]]-[[30. јун|30.06.]][[1459]], [[босанско краљевство|краљ Босне]] [[10. јул|10.07.]][[1461]]-[[јун]] [[1463]]) у [[Јајце (град)|Јајцу]] крајем [[јун]]а.

Османлијски план за удар је био добро осмишљен, јер је прво заповедник Србије отпочео са мањим војним дејствима на граници са краљевином Мађарском, што је краљ Матија тумачио као најаву напада на њега пошто се ка простору данашње [[Република Србија|Републике Србије]] кретала јака [[османлијска војска]].

Војска коју је предводио лично [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] је преко [[Сјеница|Сјенице]] и [[Дрина (река)|Дрине]] продрла у Босну. Прве на удару су биле земље последњих [[Павловићи|Павловића]]. [[Војвода]] [[Петар II Павловић|Петар II]]([[1450]]-[[1463]]) и [[кнез]] [[Никола Павловић|Никола]] ([[1450]]-[[1463]]) су покушали да пруже отпор, али Османлије без већих проблема заузимају њихове земље, а њих двојица гину током борби. Следећи на удару је био Твртко Ковачевић Диничић који је владао средњим Подрињем. Он се предао без борбе сматрајући да је на снази закључено петнаестогодишње примирје, али је на лицу места био по султановој наредби погубљен. Султан је потом повео део војске на [[престо]]ни [[Бобовац]],[[Махмуд Паша Анђеловић]] са 20.000 људи је кренуо на [[Јајце (град)|Јајце]], док је трећи део војске оперисао по [[југ|јужним]] ободима [[Панонска низија|Панонске низије]] онемогућавајући [[Мађари|Мађаре]] да пруже било какву војну помоћ краљу Стефану. [[Османлије]] су истовремено продрле и у [[исток|источни]] део [[Херцеговина|Херцеговине]]. [[Стефан Вукчић Косача|Херцег Стефан]] се са породицом повукао у њен [[запад]]ни део, док је у [[исток|источном]] делу неколико заповедника [[тврђава|утврда]] покушало да пружи отпор одбијајући да се преда, али су на крају подлегли пред надмоћном освајачком војском.

Мехмед II је за [[опсада|опсаду]] Бобовца спремио велику силу и доста [[Артиљерија|артиљерије]], јер је он важио за најјачи град у [[Краљевинабосанско Боснакраљевство|краљевини Босни]] који је одолео и [[Српско царство|српском цару]] [[ДушанСтефан СилниДушан|Душану Силном]] ([[1331]]-[[1355]]), због чега се у њему чувао краљевски [[вијенац|венац]] и [[ризница]]. Међутим после само три дана опсаде ([[20. мај|20.05.]]), град је његов заповедник, [[кнез Радак]], предао Османлијама. Радак је највероватније био поткупљен, а има тумачења да је као [[богумил]] то учинио из верске острашћености у [[Лука Нотарас|Нотарасевом]] стилу да би пре ''видео турски турбан, него латинску митру''. Одмах након предаје Бобовца, Радак је на лицу места по султановој наредби погубљен што је послало страховиту поруку осталој властели или се предајте без борбе или се поздравите са животом. Овај потез се показао као делотворан, јер се после тога [[Високо]] предало без борбе.

Мехмед Анђеловић је стигао под Јајце, где му је дојављено да се краљ Стефан склонио у [[Утврда Кључ|утврђени Кључ]]. Отпочела је опсада утврде, али су истовремено текли и преговори о предаји града. После дужег отпора, краљ је пристао да крајем [[јун]]а преда град и потпише наредбу осталим заповедницима утврда да се предају под условом да му се као у случају [[Смедерево|Смедерева]] омогући слободно напуштање града. Краљ Стефан је потом спроведен до Јајца, које се у међувремену предало Мехмеду II. Ту је он изведен пред султана који га ''није хтео ни погледати, већ га је одмах дао да му се одруби глава'' означивши Анђеловићеву реч као ништавну. По његовој наредби је на лицу места погубљен и краљев [[српски сроднички односи|стриц]] [[Радивој КотроманићОстојић|Радивој]], док су његов [[брат]] и [[српски сроднички односи|сестра]] по оцу одведени у [[Цариград]] и преведени у [[ислам]]. После овога су и преостале утврде у краљевини Босни отвориле своје [[Капија|капије]] и предале се освајачима.

* [[Константин Михаиловић|Константин из Островице]], ''„Јаничарове успомене“''

* [[Станоје Станојевић]], ''„Историја српскога народа“'', [[Београд]] [[1926]]. [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Booksources&isbn=8681459066 ISBN 86-81459-06-6]

* [[Владимир Ћоровић]], ''„Историја српскога народа“'', [[Београд]] [[2001]] [http://www.rastko.org.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_9_l.html интернет издање (www.rastko.rs)]

* [[Андрија Веселиновић]] [[Радош Љушић]], ''„Српске династије“'', [[Нови Сад]] [[2001]]. [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Booksources&isbn=8683639010 ISBN 86-83639-01-0]

* [[Босанско краљевство|Краљевина Босна]]

* [[Пад српских земаља под турску власт|Пад српских земаља под отоманску власт]]