Португалија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Преусмерење на Португал |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Координате|39_23_N_8_12_W_type:country_region:PT|37°-42° СГ Ш, 6°-10° ЗГД}}
{{Кутијица за државе |
име државе = Република Португал |
изговор изворног имена државе = República Portuguesa |
име генитив = Португалa|
енг име = Portugal|
застава = Flag of Portugal.svg |
грб = Coat_of_arms_of_Portugal.png |
службени језик = [[Португалски језик|португалски]] |
главни град = [[Лисабон]] |
latd=38|latm=46|latNS=N|longd=9|longm=11|longEW=W |
тип владавине = Парламентарна демократија |
титула владара = [[Председник Португалa|Председник]] |
титула владара1 = [[Премијер Португалa|Премијер]] |
име владара = [[Анибал Каваку Силва]] |
име владара1 = [[Жозе Сократеш]] |
површина поредак = 110 |
површина = 92.391 |
воде = 0,5 |
становништво поредак = 75. |
становништво = 10.605.870 |
година пописа = 2006. |
густина становништва = 114 |
независност тип = Стварање |
независност коментар = [[868]]. |
приступница догађај1 = Независност |
приступница датум1 = [[24. јун]] [[1128]]. |
приступница догађај2 = Краљевина |
приступница датум2 = [[25. јул]] [[1139]]. |
приступница догађај3 = Признавање |
приступница датум3 = [[5. октобар]] [[1143]]. |
Приступ у ЕУ датум = [[1. јануар]] [[1986]]. |
валута = [[Евро]]¹ |
стоти део валуте = EUR |
временска зона = +1² |
химна = A Portuguesa |
домен = [[.pt]] |
позивни број = 351|
коментар = <sup>1</sup> Пре [[1999]]: [[португалски ешкудо]].<br><sup>2</sup> [[Азори]]: [[ГМТ]]-1; Гринич лети|
}}
'''Република Португал''' ([[португалски језик|португалски]]: ''Portugal (República Portuguesa)'') је република на западу и југозападу [[Иберијско полуострво|Иберијског полуострва]] у југозападној [[Европа|Европи]], и најзападнија је земља континенталне Европе. Португал граничи са [[Шпанија|Шпанијом]] на северу и истоку, а на западу и југу излази на [[Атлантски океан]]. Осим тога, у састав Португалa улазе два [[архипелаг|архипелага]] у Атлантику, [[Азорска острва|Азори]] (''Açores'') и [[Мадера]] (''Madeira'').
== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Португалa}}
Просторима Португалa током историје прошли су и задржали се многи народи и цивилизације: [[Ибери]], [[Келти]], [[Феничани]] и [[Картагињани]], [[Грци]], [[Германска племена]] ([[Свеви]] и [[Визиготи]]) и [[Мавари]] својим културама оставили су трага у овој земљи.
Име Португал, само по себи открива делове ране историје ове земље - оно потиче од римског имена ''Portus Cale'', могуће мешавине [[грчки језик|грчког]] и [[латински језик|латинског]] имена које значи "Лепа лука", или чак мешавине келтског и латинског, или мешавине феничанског и латинског.
[[Слика:Pt-gmr-castelo.jpg|мини|лево|[[Замак]] из [[10. век]]а]]
Португал је једна од најстаријих европских нација. Зачет почетком [[Средњи Век|Средњег Века]]. Португал је свој утицај увећао и проширио током [[15. век|15.]] и [[16. век|16. века]], у такозвано Доба Открића поставши велика економска, политичка и културна сила и сторивши голему [[Португалска Империја|Португалску Империју]] која се прострала од [[Бразил|Бразила]], преко [[Африка|Африке]], [[Индија|Индије]] и [[Кина|Кине]], до [[Источни Тимор|Источног Тимора]] у [[Индонезија|Индонезији]]. Крајем XVI века(1580), Португал је први пут у историји изгубио независност, нашавши се под влашћу [[Шпанија|Шпаније]] чиме је почело пропадање Португала као велесиле. И после поновног успостављања независности (1640) Португал је наставио да губи економску и политичку моћ, и то због низа догађаја као што су [[Лисабонски Земљотрес 1755.]], Наполеонова освајања, независности Бразила (1822) и грађански рат између апсолутиста и либерала. Године 1910 збачена је монархија. Добар део ХХ века, (1927-1074) Португал је провео под десничарском диктатуром. Дана 25 Априла 1974, лево оријентисани војни пуч звани [["Револуција каранфила"]] збацио је репресивни режим после чега је земља прошла кроз велике демократске рефроме. Године 1975, Португал је дао независност својим преосталим колонијама. Португал је један од оснивача [[НATO|НATO-а]] а од 1986 је члан [[Европска Економска Заједница|Европске Економске Заједнице]], данашње [[Европска Унија|Европске Уније]].
Независна је од [[1139]] (независност признао [[Папа]] године [[1179]]), Португал је једна од најстаријих европских нација.
Португал је била светска сила у доба открића јер су португалски морепловци открили поморски пут до Америке, Африке и далеког Истока.
== Географија ==
{{Главни чланак|Географија Португалa}}
[[Слика:Po-map.png|мини|д|Карта Португалa]]
Португал заузима западни део [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]] на [[југозападна Европа|југозападу Европе]], између [[Атлантски океан|Атлантског океана]] и [[Шпанија|Шпаније]]. По свом положају Португал је изразито атлантска земља. Са површином од 92.391 спада међу најмање земље у Европи. У држави живи око 10.500.000 становника, па густина насељености износи 114 ст/км2. Крајња западна тачка, која је истовремено крајња западна тачка континенталног дела Европе, је [[рт Рока]], док крајњу источну тачку чини место [[Миранда до Доуро]]. Са обала Португалa кретале су бројне истраживачке експедиције око [[Африка|Африке]] према [[Индија|Индији]] ([[Васко де Гама]]), око света (Магелан), и према Јужној Америци. Као значајна поморска сила у прошлости је стекла велику прекоокеанску империју. У састав Португалa улазе атлантска острва [[Мадеира]] и [[Азори]].
=== Рељеф ===
[[Слика:Satellite image of Portugal in January 2004.jpg|мини|лево|Сателитски снимак Португалa у јануару 2004.]]
Територија Португалa је природно спуштање шпанске [[Мезета|Мезете]], грађене од старих кристаластих стена, према Атлантику. Речни токови поделили су висораван, која се лагано спуста према обали и претворили је у групе брегова.
На истоку државе простиру се планине, док је западни део низијски. Северни део Португалa чини планинска покрајина, која се пружа од реке [[Мињо]] до реке [[Доуро]]. Источни део ове покрајине чине висоравни, висине 700 - 800 м, настале у долинама истоимених река: Доуро и Мињо. Са тих висоравни дижу се бројне планине, висине 1000 - 1400 м. Овај крај се зове [[Траш ош Монтеш]].
Спуштајући се према мору, долази се до равница на 200 - 300 м надморске висине, а онда у приморски обални део. Средњи део Португалa се разликује од северног дела. Од Доура до Тежа, преко Квимбре, иде изразита тектонска линија која условљава благе облике рељефа изграђене од [[гранит]]а. Тектоника наводи реку Тежо да тече ка западу, да би потом скренула ка југозападу.
И овај део територије пресеца неколико планинских ланаца, Сера, међу којима се истиче висока [[Сера де Естрела]] (1990 м). На овом планинском ланцу налази се и највиша тачка у континенталној Португалији. На њему се опажају трагови глацијације. Ипак највиши врх у земљи угасли вулкан Пико (2371 м), на истоименом азорком острву. На њему се опажају трагови глацијације.
Од венца Сера де Естрела од венца Сера де Синтра простире се [[Естремадура|Естремадуру]], која је изграђена од мезозојских стена, а покривена је оскудним културама и слабом шумом. Јужно од Сеере де Естрела пружају се уз руб Мезете прво терцијарни, затим плеисточенски и најмлађи [[седименти]], који спустајући се према мору сачињавају висораван [[Ремадура|Ремадуру]].
Југоисточно од ове висоравни пружају се равнице [[Рибатежо и Алентежо]]. Та равница се лагано уздиже у висораван [[Горњи Алентехо]]. Југозападно од Алентежа пружају се огранци Сеере Морене, а јужно од њих пружа се висораван [[Алгарве]], изграђена од мезозојских и терцијалних слојева, и дилувијалних и алувијалних седимената.
== Клима ==
У Португалу разликујемо две врсте климе:
*океанску и
*медитеранску.
На северу Португалa, под утицајем Атлантика, заступљена је [[океанска клима]]. Карактеришу је благе зиме и лета влажнија и не тако жарка као на [[југ]]у. Планине на северозападу граде кишну баријеру облацима са Атлантика, па примају и више од 1000 мм кише годишње.
У јужном делу земље преовладавају утицаји с Медитерана, па он има сушнију климу од северне Португалa. Овде су заступљена жарка и сушна лета и благе али влажне зиме са средњом [[јануар]]ском температуром од 10°С. Годишња количина падавина не прелази 400 - 500 мм.
У унутрашњости државе лета су врела и сува, па су [[суша|суше]] уобичајне на истоку, захваљујући планинама које онемогућавају киши са Атлантика да продре у унутрашњост. Утицај климатских фактора са мора јачи је од утицаја климатских фактора са копна, што се види по [[изотерма]]ма. Јануарске изотерме од 12°С до 8°С нижу се паралелно од [[рт Сао Винсенте|рта Сао Винсенте]] према унутрашњости. Оне иду паралелно дуж осталог дела државе. Слицно иду и јулске изотерме од 20°С до оне у унутрасњости с 25°С. Ветрови су знатно јачи и чешћи са западног него с источног квадранта, а зависе од померања азорског [[антициклон]]а.
== Биљни и зивотињски свет ==
'''[[Флора]]''' - Захваљујући изразитијим падавинама севернији део земље је шумовитији. Шуме заузимају 28% од укупне територије. Знатни простори у планинама су под травном формацијом. У [[песак|песковитом]] приморју засађен је на великим површинама приморски [[бор]]. У унутрашњости већи значај има посебна врста [[храст]]а од чије се коре добија [[плута]]. Југ је мање шумовит, али је јужни део Алгарва познат по узгоју [[рогач]]а, [[смоква|смокава]] и [[бадем]]а. У нижим пределима широм земље узгајају се [[маслине]].
'''[[Фауна]]''' - У Португалу живи много дивљих [[сисари|сисара]] укључујући [[вук]]ове, [[вепар|вепрове]] и [[рис]]ове. Вук и рис су на ивици истребљења и упркос великим напорима власти, тај се тренд не поправља. Рис се сматра практично истребљеним, пошто се рачуна да у земљи постоји свега још неколило парова. [[Гмизавци|Гмизаваца]] такође има у изобиљу, на југу посебно [[гуштер]]а и [[камелеон]]а. Птичији свет, у којем има и неких врста својствених само Пиринејском полуострву обогацује се свакогодисњим миграцијама птица до Африке и назад.
=== Административна подела ===
Португал има административну поделу на опшине којих има 308 (зову се ''-{concelhos}-''), које су подељене на свеукупно више од 4.000 парохија (''-{freguesias}-'').
Осим копненог дела Португалa који се сместио на [[запад]]у [[Иберијско полуострво|Иберијског полуострва]], саставни део Португалa су и две острвске групе [[Азори]] и [[Мадеира]], које представљају [[Аутономна област|аутономне регије]].
У копненом делу Портогала постоји 5 регија:
* [[Алентејо]]
* [[Алгарв]]
* [[Центар (Португалија)|Центар]]
* [[Лисбоа е Вале до Тежо]]
* [[Норте]]
Градови у Португалу су (са бројем становника):
** [[Лисабон]] - 2.547.665
** [[Порто]] - 1.509.958
** [[Брага]] - 754.830
** [[Авеиро]] - 460.157
** [[Коимбра]] - 430.845
** [[Фаро]] - 391.819
** [[Визеу]] - 354.162
=== Хидрографија ===
==== Реке ====
[[Слика:DouroPorto.jpg|мини|д|250п|Река [[Доуро]] код Порта]]
Речна мрежа у Португалу је густа. Скоро сви речни токови долазе из суседне Шпаније, а то су: [[Мињо]], гранична река на северу, а затим следе [[Лима]], [[Доуро]], на чијем ушћу лежи Порто, [[Мондего]], [[Тежо]], са Лисабоном на самом ушћу, [[Садо]] и [[Гвадијана]], гранична река на југу. Реке се делимично користе за пловидбу. Имају висок водостај зими, а низак лети. Планинске реке на северу располажу високим хидропотенцијалом.
[[Тежо]] је најдужа река на [[Пиринејско полуостро|Пиринејском полуострву]]. Извире у источној Шпанији и протиче на западу дужином од 1.007 км до ушћа у [[Атлантик]], код Лисабона. У Португалу протиче дужином од 226 км. Само доњи ток реке Тежо је плован, док је средњи ток веома значајан за [[наводњавање]]. Бројне [[брана|бране]], изграђене на реци Тежо, користе се за експлоатацију великог хидропотенцијала реке, а три од њих су велики резервоари воде. На самом ушћу реке Тежо налази се велика лука у Лисабону.
Река [[Доуро]] протиче северним делом Португалa. Извире у провинцији [[Соира]], (северни део средње Шпаније) протиче дужином од 895 км и улева се у Атлантски океан код града Порто. Највећим делом река протиче западно од границе Шпаније и Португалa, затим тече југозападно, чинећи границу дужине 97 км и на крају протиче кроз Португалију до свог ушћа. Долина реке Доуро специјализована је у узгајању винских сорти грожђа, а у њој успевају и маслине. Пловидба је могућа делимично на делу који протиче кроз Португалију, на дужини од 200 км, пошто је многобројни [[брзаци]] и повремене поплаве спречавају. Осим тога река Доуро са својим притокама због обиља воде вазан је извор хидроенергије. На реци Доуро налази се [[хидроцентрала]] [[Миранда]], јачине 172 хиљаде kWh. Од великог економског значаја је и систем наводњавања који је изграђен на овој реци. Дуж обале су се нанизала бројна рибарска села.
[[Гвадијана]] извире као [[Горња Гвадијана]] у Шпанији. Река тече према југу, образујући групе мањих језера, затим скреће у правцу северозапад и понире отприлике на удаљености 5 км од реке [[Зезере]]. На појединим деловима река чини природну границу Португалa са Шпанијом. Гвадијана доноси велику количину воде и материјала који седиментира одмах на ушћу, али јака струја у [[Кадијски залив|Кадијском заливу]] захвата тај материјал и супротно смеру казаљке преноси га према [[запад]]у. Због тога су се на ушћу развила два насеља [[Исла Кристина]] и [[Ајамонте]], важне извозне луке за стоку из [[Алентеж]]а. Гвадијана се улива у Атлантски океан, образујући широки [[естуар]]. Од укупне дужине (829 км), пловна је само 68 км од ушћа.
==== Море ====
Атлантска обала је ниска, песковита и слабо разуђена. Деловање мора на португалску обалу, посебно [[плима]] и [[осека]], које уздижу и спуштају дуж обале висину мора од 3,5 до 4,30 м, утицало је на стварање естуара. Најдужи део равне обале од скоро 100 км налази се уз Тежо. На стварање осталих изразитих облика обале доста утичу [[талас]]и, који се дижу и до 10 м висине, а имају ударну снагу до 20 тона на 1 m². Они су знатно већи и јачи него на [[Медитеран]]у.
== Економија ==
{{Главни чланак|Економија Португалa}}
Португалска економија је тешко трпела због револуције [[1974]]. године као и због колонијоналног рата у Африци и губитка прихода из колонија. Опоравак земље, који је сада у току, потакнут је чланством у [[Европска унија|Европској унији]]. [[Пољопривреда]] чија је производња слаба, запошљава једва четвртину активног становништва. Мала газдинства поликултуре ([[кукуруз]], [[кромпир]], [[вино]]) насупрот су оним, јако распрострањеним на југу ([[житарице]], узгој [[овца|оваца]] и [[говеда]]). Земља извози вино, [[поврће]] и [[воће]], [[дрво]] и [[плута|плуту]], али зато увози житарице и [[риба|рибу]]. Индустријси сектор се развио. Текстилна индустрија предњачи са четвртином запослених у индустрији, а затим следе конфекцијска индустрија, металургија, монтажа [[аутомобил]]а, електронска, кожна, дрвна и прехрамбена индустрија. [[Туризам]] и одлазак у емиграцију не доводи у равнотежу баланс исплата. Увоз увелико превазилази извоз, и земља је у [[дуг]]овима. Стопа [[незапосленост]]и је још увек релативно ниска, али је [[инфлација]] висока. Улазећи почетком [[1986]]. у Европску економску заједницу, Португал је нашла своје трговинске партнере, који играју важну улогу у [[увоз]]у.
=== Пољопривреда ===
Претежно пољопривредна економија Португалa има размерно ниску производњу. Мали сеоски поседи на северу ограничавају могућност увођења модерних метода. Велики поседи су на југу земље (латифундиа) национализоивани 1975. године, али још нису модернизовани. Главни производи су пшеница и кукуруз, али се свејдно велике количине још увек морају увозити. Од воћа се истиче урод [[смоква|смокве]] и [[маслина|маслине]]. Вино је уз [[парадајз]] и плуто, највазнија извозна роба. Такође се извози дрвна грађа и [[пулпа]].
=== Индустрија ===
Португал има мале залихе енергије. Увозе се [[плин]] и [[нафта]], а главни део електричне енергије дају [[хидроелектрана|хидроелектране]]. Извозе се мале количине [[волфрам]]а, бакарног пирита и [[каолин]]а. Мануфактура добија на важности. Тешка индустрија углавном бродоградилишта у Лисабону, страдала је због пада потражње. Најважније гране лаке индустрије су уједно и извозне гране, прерада [[дуван]]а, конзервисање рибе, те израда [[црепов]]а, одевних предмета, [[текстил]]а и [[папир]]а.
== Саобраћај ==
[[Слика:Porto_Metro_trains.JPG|мини|лево|Португалијски [[метро]]]]
Железничке пруге повезују највећи део земље и сада се унапређују. Електрифициране су све пруге којима се повезују већи градови.
Главне ваздушне луке су [[Портела де Сакавеј]] крај Лисабона, и Порто и [[Фаро]] у Алгарву. Португал има велику трговачку флоту. [[Радио]] и [[телевизија]] су национализовани 1975. године, а уобичајен је пријем сателитских телевизијских програма из других европских земаља. Постоје и две националне приватне телевизије. Цензура је укинута уставом [[1976]]. године.
== Култура ==
{{Главни чланак|Култура Португалa}}
=== Музика ===
[[Слика:Folklor_Instrument_from_Madeira.jpg|мини|десно|Фолклорни инструмнет из Мадеире]]
Португалијску музику представљају многи различити музички облици. Најпознатија португалска музика је [[фадо]], врста меланколичне музике. Обично се повезује са португалском и португалском речју саудад. [[Саудад]] се може описати као чест људски осећај - као заљубљеност у некога, ко је врло далеко. Тај стил је чиста мешавина [[туга|туге]], [[бол]]а, [[носталгија|носталгије]], [[срећа|среће]] и [[љубав]]и. Фадо вероватно потиче од мешавине ритмова афричких [[роб]]ова и традиционалне музике португалских [[морнар]]а, са арапским утицајем. Постоје две варијације фада - фадо из [[Лисабон]]а и из [[Квимбре]]. Лисабонски фадо био је првенствено популарна музика, обично су га изводиле жене, док је фадо из Коимбре имао више литерарно обележје и обично су га изводили мушкарци. Оба правца су данас прихваћена као национална музика цењена у иностранству, упркос мањој популарности у самој Португалу
== Становништво ==
{{Главни чланак|Демографија Португалa}}
:'''Број и густина насељености'''
Поругалски народ је хомогена група типично медитеранског изгледа. У држави живи око 10.400.000 становника, а густина насељености износи 113 ст/км2. Највећи део становништва државе чине [[Португалци]] 99,5%, док на [[Бразилци|Бразилце]], [[Шпанци|Шпанце]] и [[Енглези|Енглезе]] отпада укупно 0,5%. Последљих деценија велики је прилив имиграната из бивших колонија из Африке, Бразила, и однедавна из источне Ебропе, посебно из Украјие, Молдавије, Румуније, и Русије. знатно је већа у приобаљу Атлантика. Природни услови за развој пољопривреде су све повољнији, али битну вазност имају и други фактори, пре свега чињеница да се ту налазе два велика града [[Порто]] и [[Лисабон]], где је концентрисан највећи део португалске индустрије. Према статистичким подацима, у огромним агломерацијама Лисабона и Порта живи једна трећина становништва.
:'''Миграције'''
Дубока економска и политичка криза (распадање колонијалног система, а управо Португал је била последња европска колонијалистичка земља) працена је највећом стопом емиграције, тако да је седамдесетих година број становника пао са 8.889.400 на 8.663.200 становника, тј. за 2,54%. Посебно изненађујућа је чињеница што се то догодило у релативно мирном раздобљу европске историје, па је то јединствен пример у свету да је смањен број становника једне земље у периоду кад није било светског рата.
Неповољност природних услова и малена португалска територија с једне, те велик природни прираштај, а тиме и пораст радне снаге, што повећава незапосленост, с друге стране узрок су вишевековних спољних миграција. Одлазак на рад, уствари, бег у иностранство, за многе је био спас од војне обавезе и неизвесне будућности. Миграције су се углавном кретале према осталим западноевропским земљама и преко мора у [[Бразил]] и [[САД]].
'''Имиграције''' - Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година популацијске неприлике су се веома погоршале. Бивше колоније није напустио само управни апарат, него се с њим вратила у матицу земљу и већина осталих португалских колонизатора, па је у том периоду Португал имала милион повратника, што знаци да су око 11% становништва земље биле [[избеглице]]. Досељеници из бивсих колонија живе углавном у Лисабону и Порту.
:'''Данашње становништво'''
До пре неколико година становништво Португалa убрајало се у биолошки најактивније становништво у Европи, што значи да су стопе [[наталитет]]а, [[морталитет]]а и [[природни прираштај]] биле релативно високе. Стопа наталитета износила је од 16 - 33 промила. у појединим дистриктима. Међутим, стопа наталитета, иако је дуго времена вила висока, данас је ниска и износи 12 промила .
Што се тиче старосне структуре, добна пирамида је дуго времена била правилна са широком базом која се постепено према горе сужавала. Данас, међутим, добна структура, односно пирамида португалског становниства постаје све комплекснија, односно неправилнија. Нагло смањивање стопе наталитета одразило се у сужавању основе, тако да расте део старијих добних група, а посебно је изразено смањивање дела зрелог становништва, које је највише захваћено спољашњим миграцијама.
За разлику од већине осталих европских земаља, губици у оба светска рата, па ни колонијални рат у [[Ангола|Анголи]] и [[Мозамбик]]у, нису се одразили на добној структури.
:'''Верска структура'''
Из добне структуре примећује се, такође, да је однос мушког и женског становништва релативно једнак, јер већина португалских емиграната одлази на рад заједно са [[супруга]]ма и децом.
Верска структура је следеца: [[римокатолици]] чине 97%, [[протестанти]] 1%, а остали 2% становништва.
{{Европа}}
{{државе ЕУ}}
[[Категорија:Португал|*]]
[[Категорија:НАТО]]
{{Link FA|de}}
{{Link FA|vi}}
{{Link FA|is}}
[[af:Portugal]]
[[als:Portugal]]
[[an:Portugal]]
[[ar:برتغال]]
[[arc:ܦܘܪܬܘܓܠ]]
[[ast:Portugal]]
[[bat-smg:Portugalėjė]]
[[be:Партугалія]]
[[bg:Португалия]]
[[bo:ཕུ་ཐོ་ཡ]]
[[br:Portugal]]
[[bs:Portugal]]
[[ca:Portugal]]
[[co:Portugallu]]
[[cs:Portugalsko]]
[[cy:Portiwgal]]
[[da:Portugal]]
[[de:Portugal]]
[[el:Πορτογαλία]]
[[en:Portugal]]
[[eo:Portugalio]]
[[es:Portugal]]
[[et:Portugal]]
[[eu:Portugal]]
[[fa:پرتغال]]
[[fi:Portugali]]
[[fr:Portugal]]
[[frp:Portugal]]
[[fy:Portegal]]
[[ga:An Phortaingéil]]
[[gl:Portugal]]
[[gv:Yn Phortiugal]]
[[he:פורטוגל]]
[[hi:पुर्तगाल]]
[[hr:Portugal]]
[[ht:Pòtigal]]
[[hu:Portugália]]
[[hy:Պորտուգալիա]]
[[ia:Portugal]]
[[id:Portugal]]
[[ilo:Portugal]]
[[io:Portugal]]
[[is:Portúgal]]
[[it:Portogallo]]
[[ja:ポルトガル]]
[[ka:პორტუგალია]]
[[ko:포르투갈]]
[[ks:पुर्तगाल]]
[[ku:Portekîz]]
[[kw:Portyngal]]
[[la:Lusitania]]
[[lb:Portugal]]
[[li:Portugal]]
[[lt:Portugalija]]
[[lv:Portugāle]]
[[mr:पोर्तुगाल]]
[[ms:Portugal]]
[[mt:Portugall]]
[[nds:Portugal]]
[[nds-nl:Portugal]]
[[ne:पोर्चुगल]]
[[nl:Portugal]]
[[nn:Portugal]]
[[no:Portugal]]
[[nrm:Portûnga]]
[[oc:Portugal]]
[[os:Португали]]
[[pam:Portugal]]
[[pl:Portugalia]]
[[pms:Portugal]]
[[pt:Portugal]]
[[qu:Purtugal]]
[[rm:Portugal]]
[[ro:Portugalia]]
[[ru:Португалия]]
[[sa:पुर्तगाल]]
[[sc:Portugallu]]
[[sh:Portugal]]
[[simple:Portugal]]
[[sk:Portugalsko]]
[[sl:Portugalska]]
[[sq:Portugalia]]
[[sv:Portugal]]
[[ta:போர்த்துகல்]]
[[tet:Portugál]]
[[tg:Португалия]]
[[th:ประเทศโปรตุเกส]]
[[tl:Portugal]]
[[tpi:Potugal]]
[[tr:Portekiz]]
[[ty:Pōtītī]]
[[ug:پورتۇگالىيە]]
[[uk:Португалія]]
[[uz:Portugal]]
[[vec:Portogało]]
[[vi:Bồ Đào Nha]]
[[war:Portugal]]
[[yi:פארטוגאל]]
[[zh:葡萄牙]]
[[zh-min-nan:Phû-tô-gâ]]
[[zh-yue:葡萄牙]]
| |||