Народно неимарство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{Српска култура}}
[[СликаДатотека:Vojvodanska kuća sa baroknim uticajima.JPG|десно|мини|350п|[[Војвођанска кућа]] са утицајима [[барок]]а и [[Сецесија |сецесије]]]]
[[СликаДатотека:Етно село - зима.jpg|десно|мини|350п|Музеј [[Старо село (етно село)|"Старо село“]] у близини [[Златибор]]а]]
'''Фолклорна [[архитектура]]''' код [[Срби |Срба]] се јавила на малом простору и има неколико типова [[кућа]] са инвентивним и духовитим решењима које имају значај у [[Култура |култури]] и архитектури српског народа. Разликујемо [[Село |сеоску]] и [[град]]ску [[народ]]ну [[архитектура |архитектуру]]. На њен развој утицали су сви они услови који утичу на архитектуру али на специфичан начин. Развија се после долазка Словена око [[9. век]]а и траје до четрдесетих година [[20. век]]а, када се још увек јављају дела под утицајем народног неимарства.
 
== Значај народног неимарства ==
Ред 8:
 
== Чиниоци развоја народног неимарства ==
* '''начин живота и потребе'''- кућа је сељаково привредно седиште, најпре се решава оно што сељаку треба за привређивање, а затим све остало.
* '''материјал'''- користи се природан [[материјал]] који се налази на лицу места и њим се изводи грађевина често од [[плетер]]а или [[черпић]]а у Панонији од [[набој]]а а покрива се сламом, трском, [[Шиндра |шиндром]] или [[Ђерамида |ћерамидом]]. За сељака материјал није проблем и он ће направити кућу не тражећи гвоздени клин и поцинковани лим, користећи чак и од материјале као што је трска.
* '''клима'''- код нас је [[клима]] различита али то нема тако велики утицај као ова два претходна чиниоца.
 
== Сеоска архитектура по примењеном облику ==
По облику настамбе се деле на:
* '''Једноћелијске'''- куће у којима се живот дели заједно са стоком коју сељак поседује.
* '''Двоћелијске'''- куће које се касније граде су одвојиле становање од штале за стоку. Састоје се од „куће“ и „собе“ и овај облик је врло раширен у нашим крајевима.
* '''Вишећелиске'''- на вишем степену развоја се додају [[остава]] и [[трем]], овакове куће су карактеристичне за Војводину. Поред тога сељак ради и објекте за стоку у задњем дворишту док у предњем дворишту решава боравак за младе а када остари прелази у тај простор док у кућу усељава млађа породица.
 
'''Најпримитивнији облик''' који сељак подиже је наслон, па се пребаце [[рог (животињски)|рог]]ови и то се покрије са сламом, једноћелиска кућа, која се ради и данас на привременим стаништима. Овакав облик зграде се по некад укопа у земљу. [[Огњиште]] се налази у средини и нема димњака и дим излази преко крова.
 
== Сеоска народна архитектура ==
По неким истраживачима треба у народно неимарство сврстати те појаве људског грађевинарства које имају искључиво уметнички карактер. Карактеристична појава у народном неимарству је сеоска кућа и код разних народа су створени особени типови сеоских кућа које се разликују по [[изглед]]у, [[Конструкција |конструкцији]], [[Ситуација |ситуацији]], [[Диспозиција |диспозицији]] и сл. У Србији се развило неколико регионалних типова од којих ће се поменути најзначајније.
 
=== Брвнара ===
Овај тип станишта се гради у широким просторима где постоје шуме и најстарији је тип зграда у овим пределима. Може бити једноћелиска или двоћелиска а у каснијим временима се додаје остава и трем. [[Брвнара]] код нас већ представља прошлост јер данас дрва нема. Покривала се сламом, [[луб]]ом или [[шиндра|шиндром]] - дрвеним кровом од дашчица, која се у Србији не поставља под нагибом тако да је кров виши од зидова. У Србији су се градиле брвнаре од [[Дрвене конструкције |дрвених конструкција]] које су испуњене блатом. Брвнаре се јављају у широком простору и постоје динарске и алпске брвнаре.
 
У брвнарама је [[ентеријер]] једноставан, [[зид]]ови су од [[Талпе |талпи]] или полу-облица, [[под]] је од иловаче а [[намештај]] сељак сам израђује и [[столица]] је решена као [[дрвени троножац]], спавање се решава уз [[огњиште]] које може бити отворено и затворено. Димњаци се ако их има посебно обрађују и украшавају. Од намештаја се израђују [[шкриња|шкриње]], клупице, дрвени столови- [[Софра|софре]] а позната је и [[столовача]] — столица за госта која је специјално украшена, а када се јавља трем он се такође специјално украшава.
 
==== Моравска кућа ====
Ред 35:
 
=== Војвођанска кућа ===
Куће се постављају плански. Села су [[парцела|парцелисана]] по ортогоналном систему и земљиште је парцелисано управно на улицу. У Панонији се гради кућа од блата- [[набој]]а у тзв. у[[шор]]еним насељима збијеног типа за разлику од насеље разбијеног типа која се налазе у брдским пределима. [[Војвођанска кућа]] има предњу собу, задњу собу и кујну, са јужне стране се налази велики трем- [[гонг (архитектура) |гонг]] који се до улице завршава девојачком собом у свом развијеном облику. Огњиште се налази у средњем делу и типа је отвореног огњишта са димњаком који се налази изнад њега и он се украшава. У собама се налазе сељачке пећи које се ложе из кујне. Кућа се покрива трском а касније и [[бибер цреп]]ом. Прозори се налазе на југу и западу. Овај тип куће се задржао до данашњих дана и иста се диспозиција користи и у доба [[барок]]а и [[Сецесија |сецесије]]. У доба барока и сецесије се на својеврсне начине украшава прочеље зграде.
 
=== Шиптарска кућа ===
[[Шиптарска кућа]] се развила у несигурним временима и права је мала тврђава. На [[Косово и Метохија |Косову и Метохији]] развио се спратни тип куће, у приземљу је једна просторија у којој је степениште и стока, спрат служи за дневни боравак, собе кухиња и остава или клозет на [[Конзола (архитектура)|конзола]]ма, чардак служи за становање. Кућа је опасана великим зидом јер Албанци прво граде зид у који утроше много материјала па онда тек кућу.
 
== Градска кућа-градска народна архитектура ==
[[СликаДатотека:Hrast konak.jpg|десно|мини|280п|[[Милошев конак]]]]
Куће по градовима [[Градска народна архитектура |градске народне архитектуре]] се првобитно нису разликовале од кућа на селима јер су се становници града поред занатске делатности бавили и пољопривредом, али оне се брже мењају и попримају утицаје других култура, прилагођујући се потребама [[обрт]]а, [[Трговина |трговине]] и мањем [[простор]]у за градњу у граду. По својој диспозицији скоро симетрична, градска кућа је развијеног облика улази се у простор за комуникацију (унакрсно постављени ходници са малим степеништем до просторија у централном делу крста и улазом у собе) у коме се налази и степениште за спрат зграде, преко „ајата“, која оставља простор за четири просторије у угловима у којим се налазе пећи са лончићима, таваница је од дрвета украшена розетом а прозори на собама су пространи. По нашим крајевима се могу наћи куће источњачког изгледа. Ове куће су мање проучене. Такође су пре потпале под лош утицај помодних кретања у грађевинарству.
 
== Села и куће у околини Београда ==
Становници у околини [[Београд]]а градили су куће онакове какве су имали у крајевима одакле су се доселили. Села у околини Београда су и збијеног и разбијеног типа. Јављају се и засеоци и тамо постоји дуализам села- града. Куће се граде као бусаре и лубњаче, прве су покривене бусењем а друге лубом од липе а конструкција је од брвана. Лубњача има и до девет [[катова]] (редова луба). Ту се може разликовати [[Моравска кућа |Моравска]], [[Војвођанска кућа |Пречанска]] и [[Шумадијска кућа]]. Између села у околини Београда често су избијале „кавге“ и „терања“. За нека стара села су забележени [[мит]]ови у постојању у прошлости.
 
== Цркве брвнаре народних неимара ==
 
[[Црква брвнара|Цркве брвнаре]] су грађене у селима у средњем веку, и највероватније су их донели [[Словени]] са собом, посебно за време [[Турци |Турака]] када је то био једини могући начин градње. То су једноставни облици по својој диспозицији али са свим карактеристикама црквеног објекта, апсиду је пратила дрвена конструкција од талпи а испод кровне конструкције се изводио лажан свод. Оне су настајале на скровитим местима и ако би их непријатељ открио могле су да се брзо преместе на друго место. Њих су изводили народни неимари, они исти који су подизали станишта од брвана и талпи у [[бондрук]]у. Ове мале цркве се нису сачувале из разлога ограниченог трајања дрвеног материјала од кога су грађене.
 
Народна архитектура је у разним крајевима имала своје специфичне изразе на које су утицали историјски, привредни и културни фактори а свој развој је окончала пре неколико деценија. Њена вредност је неоспорна и представља културну баштину српског народа. Савремена архитектура и урбанизам и данас црпе из богате ризнице народних неимара и користе се њиховом инвентивношћу и сварају дела инспирисана народном архитектуром, чувени архитекта [[Ле Корбизје|Ле Корбизије]] који је пропутовао и Србију на свом путу за исток запазио је вредности српског неимарства и српске сеоске архитектуре.
 
== Види још ==
# [[Кућа]]
# [[Брвнара]]
# [[Црква брвнара]]
# [[Чатмара]]
# [[Кош (грађевина)|Кош]]
# [[Златибор|Становништво и насеља Златибора]]
 
== Литература ==
* Projekat rastko- narodno neimarstvo
# Narodno neimarstvo, [[Aleksandar Deroko]], [[Beograd]] [[1939.|1939]]/[[1940. |40]]
# Politika „Od sokaka do bulevara“ [[Beograd]] [[1970|1970.]]
# Antropogeografska ispitivanja, R.T. Nikolić, [[Beograd]] [[1903|1903.]]
# Atlas, R.T. Nikolić, [[Beograd]] [[1903|1903.]]
# Narodna enciklopedija, St. Stanojević, [[Zagreb]], [[1929|1929.]]
# Beogradski sud 1819 - 1939, Dr. B. Perunišić, [[Beograd]] [[1955|1955.]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.rastko.org.rs/isk/isk_13_c.html Пројекат Растко]
 
[[Категорија:Народно неимарство|*]]