Народно неимарство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 1:
{{Српска култура}}
[[
[[
'''Фолклорна [[архитектура]]''' код [[Срби
== Значај народног неимарства ==
Ред 8:
== Чиниоци развоја народног неимарства ==
* '''начин живота и потребе'''- кућа је сељаково привредно седиште, најпре се решава оно што сељаку треба за привређивање, а затим све остало.
* '''материјал'''- користи се природан [[материјал]] који се налази на лицу места и њим се изводи грађевина често од [[плетер]]а или [[черпић]]а у Панонији од [[набој]]а а покрива се сламом, трском, [[Шиндра
* '''клима'''- код нас је [[клима]] различита али то нема тако велики утицај као ова два претходна чиниоца.
== Сеоска архитектура по примењеном облику ==
По облику настамбе се деле на:
* '''Једноћелијске'''- куће у којима се живот дели заједно са стоком коју сељак поседује.
* '''Двоћелијске'''- куће које се касније граде су одвојиле становање од штале за стоку. Састоје се од „куће“ и „собе“ и овај облик је врло раширен у нашим крајевима.
* '''Вишећелиске'''- на вишем степену развоја се додају [[остава]] и [[трем]], овакове куће су карактеристичне за Војводину. Поред тога сељак ради и објекте за стоку у задњем дворишту док у предњем дворишту решава боравак за младе а када остари прелази у тај простор док у кућу усељава млађа породица.
'''Најпримитивнији облик''' који сељак подиже је наслон, па се пребаце [[рог (животињски)|рог]]ови и то се покрије са сламом, једноћелиска кућа, која се ради и данас на привременим стаништима. Овакав облик зграде се по некад укопа у земљу. [[Огњиште]] се налази у средини и нема димњака и дим излази преко крова.
== Сеоска народна архитектура ==
По неким истраживачима треба у народно неимарство сврстати те појаве људског грађевинарства које имају искључиво уметнички карактер. Карактеристична појава у народном неимарству је сеоска кућа и код разних народа су створени особени типови сеоских кућа које се разликују по [[изглед]]у, [[Конструкција
=== Брвнара ===
Овај тип станишта се гради у широким просторима где постоје шуме и најстарији је тип зграда у овим пределима. Може бити једноћелиска или двоћелиска а у каснијим временима се додаје остава и трем. [[Брвнара]] код нас већ представља прошлост јер данас дрва нема. Покривала се сламом, [[луб]]ом или [[шиндра|шиндром]] - дрвеним кровом од дашчица,
У брвнарама је [[ентеријер]] једноставан, [[зид]]ови су од [[Талпе
==== Моравска кућа ====
Ред 35:
=== Војвођанска кућа ===
Куће се постављају плански. Села су [[парцела|парцелисана]] по ортогоналном систему и земљиште је парцелисано управно на улицу. У Панонији се гради кућа од блата- [[набој]]а у тзв. у[[шор]]еним насељима збијеног типа за разлику од насеље разбијеног типа која се налазе у брдским пределима. [[Војвођанска кућа]] има предњу собу, задњу собу и кујну, са јужне стране се налази велики трем- [[гонг (архитектура)
=== Шиптарска кућа ===
[[Шиптарска кућа]] се развила у несигурним временима и права је мала тврђава. На [[Косово и Метохија
== Градска кућа-градска народна архитектура ==
[[
Куће по градовима [[Градска народна архитектура
== Села и куће у околини Београда ==
Становници у околини [[Београд]]а градили су куће онакове какве су имали у крајевима одакле су се доселили. Села у околини Београда су и збијеног и разбијеног типа. Јављају се и засеоци и тамо постоји дуализам села- града. Куће се граде као бусаре и лубњаче, прве су покривене бусењем а друге лубом од липе а конструкција је од брвана. Лубњача има и до девет [[катова]] (редова луба). Ту се може разликовати [[Моравска кућа
== Цркве брвнаре народних неимара ==
[[Црква брвнара|Цркве брвнаре]] су грађене у селима у средњем веку, и највероватније су их донели [[Словени]] са собом, посебно за време [[Турци
Народна архитектура је у разним крајевима имала своје специфичне изразе на које су утицали историјски, привредни и културни фактори а свој развој је окончала пре неколико деценија. Њена вредност је неоспорна и представља културну баштину српског народа. Савремена архитектура и урбанизам и данас црпе из богате ризнице народних неимара и користе се њиховом инвентивношћу и сварају дела инспирисана народном архитектуром, чувени архитекта [[Ле Корбизје|Ле Корбизије]] који је пропутовао и Србију на свом путу за исток запазио је вредности српског неимарства и српске сеоске архитектуре.
== Види још ==
# [[Кућа]]
# [[Брвнара]]
# [[Црква брвнара]]
# [[Чатмара]]
# [[Кош (грађевина)|Кош]]
# [[Златибор|Становништво и насеља Златибора]]
== Литература ==
* Projekat rastko- narodno neimarstvo
# Narodno neimarstvo, [[Aleksandar Deroko]], [[Beograd]] [[
# Politika „Od sokaka do bulevara“ [[Beograd]] [[1970|1970.]]
# Antropogeografska ispitivanja, R.T. Nikolić, [[Beograd]] [[1903|1903.]]
# Atlas, R.T. Nikolić, [[Beograd]] [[1903|1903.]]
# Narodna enciklopedija, St. Stanojević, [[Zagreb]], [[1929|1929.]]
# Beogradski sud 1819 - 1939, Dr. B. Perunišić, [[Beograd]] [[1955|1955.]]
== Спољашње везе ==
* [http://www.rastko.org.rs/isk/isk_13_c.html Пројекат Растко]
[[Категорија:Народно неимарство|*]]
|