Старогрчка књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м чланку Античка књижевност је промењено име у Хеленска књижевност |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Време настанка [[Хомер|Хомерових]] епова, [[Илијада|Илијаде]] и [[Одисеја|Одисеје]], које се ставља око 800. ст. е., обично означава почетак хеленске књижевности.
{{Периоди}}
<div align="justify">
Међутим, ти су епови резултат дуге усмене традиције. Претпоставља се да је досељавање старогрчких племена на [[Балканско полуострво]] завршено око 1000. ст.е. и да је тада започело њихово насељавање по градским насељима.
У 7. и 6. в. ст. е. долази до развоја грчке лирике ([[Алкеј]], [[Сапфа]], [[Анакреонт]], [[Пиндар]]). У 5. и 4. веку ст. е. развиће се [[Трагедија, античка|трагедија]]. Најзначајнији представници су [[Есхил]], [[Софокле]] и [[Еурипид]]. [[Комедија, античка|Комедија]] се као књижевна врста развила након [[Трагедија, античка|трагедије]]. Најзначајнији комедиограф био је [[Аристофан]].
Значајан допринос светској књижевности дале су и хеленска филозофија ([[Платон]], [[Аристотел]]), историографија ([[Херодот]], [[Тукидид]]) и [[реторика]] ([[Исократ]], [[Демостен]], [[Горгије]]).
Пораз у бици код Херонеје 338. ст. е. и губитак политичке самосталности хеленских-градова држава и њихово потпадање под власт Македоније, владавина и освајања [[Александар Македонски|Александра Македонског]] (336 – 323. ст.е.) означавају почетак средишњег раздобља [[Антика|антике]], које се најчешће назива хеленизам (термин историчара Г. Дројзена према старогрчком ελληνισμος – подражавање хеленском начину живота; прихватање хеленске цивилизације; коришћење чистог грчког језика и стила). То је омогућило ширење хеленске културе на простору од Сицилије до Индије, од Нубије до Босфора и Скитије. Јављају се нова културна средишта, [[Александрија]] у Египту, [[Пергам]] у Малој Азији. У великим библиотекама у Александрији и Пергаму, поред сакупљања и чувања рукописа, започет је рад на ономе што данас називамо [[Филологија|филологијом]] и [[историја књижевности|историјом књижевности]].
У доба хеленизма развија се нова атичка [[Комедија, античка|комедија]] (Менандар, Дифил). Развијају се нове књижевне врсте. Посебно је популарна идила (Теокрит), краћа лирско-епска песма која пружа идеализовану слику свакодневног живота.
За крај хеленизма узима се 30. ст.е. када је [[Антички Рим|Рим]] завладао Египтом.
[[Category:Античка књижевност]]
| |||