Семјон Тимошенко — разлика између измена

м (Робот: додато {{bez_izvora}})
Током [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]], Тимошенко се борио на разним фронтовима. Упознао се и спријатељио са [[Стаљин|Стаљином]], и ово је довело до његовог брзог успона након што је Стаљин стекао контролу над Комунистичком партијом крајем 1920-их. Током 1920. и 1921, Тимошенко је служио под [[Семјон Буђони|Семјоном Буђонијем]] у 1. коњичкој армији; он, Буђони и [[Климент Ворошилов]] су постали језгро „Клике из Коњичке армије“, која ће под Стаљиновим патронатом доминирати Црвеном армијом дуго година.
 
До краја Грађанског, и [[Пољско-совјетски рат|Пољско-совјетског рата]], Тимошенко је постао командант коњице Црвене армије. Затим је, под Стаљином, постао командант Црвене армије у [[Белорусија|Белорусији]] (1933.); у [[Кијев|Кијеву]] (1935.); у северном [[КавказКавкаске планине|Кавказу]] а затим [[Харков|Харкову]] (1937.); и поново у Кијеву (1938). 1939, му је дата команда над целим регионом западне границе, предводио је [[Украјински фронт]] током [[Инвазија на Пољску|совјетске окупације источне Пољске]]. Такође је постао члан [[Централни комитет|централног комитета]] Комунистичке партије. Као веран пријатељ, Тимошенко је преживео Стаљинову [[Велика чистка|Велику чистку]].
 
Јануара 1940, Тимошенко је преузео команду над совјетским армијама које су се бориле у [[Финска|Финској]] током [[Зимски рат|Зимског рата]]. Рат је почео новембра претходне године, команду је очајно водио [[Климент Ворошилов]]. Под Тимошенковим вођством, Совјети су успели да се пробију кроз финску [[Манерхајм линија|Манерхајм линију]] на [[Карелијски теснац|Карелијском теснацу]], што је Финску приморало да прихвати мир у марту. Тимошенкова репутација је порасла, и постао је [[народни комесар]] за одбрану, и [[Маршал Совјетског Савеза]] у мају.