Електрична гитара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: вибрације → Вибрација, напон → Напон (механика) |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Електрична гитара''' је жичани музички инструменти, врста [[гитара|гитаре]] која ради на [[електрична струја|струју]]. [[Звук]] се добија трзањем [[челик|челичне]] жице која се налази у електромагнетском пољу и потом се [[Вибрација|вибрације]] претварају у промену електричног [[Напон (механика)|напон]]а помоћу конвертора. Електрична гитара се често користи у [[џез]], [[рок]] и [[хеви метал]] музици. Прва електрична гитара је настала [[1935|1935.]] године.
Код електричне гитаре један или више електромагнетских конвертора (снимача звука или {{јез-енг|''pickup''}}-ова)
Најпознатије и најбројније електричне гитаре су [[Фендер стратокастер]] (-{''Fender Stratocaster''}-, 1954) фирме [[Фендер (гитара)|Фендер]] и [[Гибсон Лес Пол]] (-{''Gibson Les Paul''}-, 1952) фирме [[Гибсон (гитара)|Гибсон]]. Следе [[Фендер телекастер]] (-{''Fender Telecaster''}-, 1950) и [[Гибсон СГ]] (-{''Gibson SG''}-, 1961). Ове гитаре се производе и данас.
Ред 8:
Фендер стратокастер има два реза ({{јез-енг|''cutaway''}}, на српски погрешно преведено као ''рогови'') односно, два улегнућа на врату која омогућавају добијање високих тонова. Гитара има и три снимача звука. Гибсон Лес Пол има један рез и два снимача звука. Поред снимача звука, на разликовање модела по звуку утичу и конструкције гитаре те материјал од којег је гитара израђена (врста дрвета итд.). Гибсон Лес Пол има „топлији“ звук, док је звук ''стратокастера'' мало оштрији.
Постоје и друге врсте електричних гитара, а израђује се и гитаре за поједине врсте музике (нпр. [[Гибсон флајинг В]], (''летећа v''), те ''експлорер'' (такође Гибсонов), затим модели фирми [[Џексон (гитара)|Џексон]] и [[Б. С. Рич (гитара)|Б. С. Рич]]).
== Историја ==
Идеја електричне гитаре настала је око 1920. године, кад су се тражиле могућности да гитара буде гласнија и остварљивија. Ондашњи комерцијални и џез оркестри као и студије за снимање позивали су произвођаче музичких инструмената да направе гласније и јаче гитаре. Око 1930. године увидело се да се ово може постићи једино уз електрично појачање. Нова метода наравно имала је и противника који су сматрали да би музика тиме пропадала. Прве електричне гитаре свирале су се у [[Кантри музика|кантри]], [[
Око 1923. године је Лојд Лоар (Lloyd Loar) експериментисао са електромагнетним конверторима. Направио је сензор који је примао вибрације тела гитаре и претварао у електричне сигнале. Пошто су сензори били прилично непрактични, тај систем није имао велики комерцијални успех.
Џорџ Бјучемп (George Beauchamp) је заједно са Адолфом [[Рикенбејкер (гитара)|Рикенбејкер]] (Adolph Rickenbacker) 1931. године направио звукосниматељ који је примао вибрације директно са жица гитаре. Звукосниматељ је ставио на једну тзв. ''lapsteel'' или [[Хаваји|хавајску]] гитару. Настао је основни принцип данашњих електричних и тиме прва електрична гитара. Патент за гитару која је названа ''frying pan''(на српском: тигањ за печење), послат је 1932 у [[
Прва регуларна серијска електрична гитара била је ЕС-150 ''(ES-150)'' из 1936. године од фирме [[Гибсон (гитара)|Гибсон]]. ЕС-150 била је намењена као џез-гитара. ЕС је стајало ''electric spanish'', мање због класичне „шпанске“ гитаре него због начина рукохвата насупрот хавајским гитарама као што је била гитара од Бјучемпа и Рикенбејкера. 150 је стајало за ондашњу званичну продајну цену од 150 америчких долара.
Следећи корак био је ''the Log'' (на српском: пањ) из 1941. године од [[Лес Пол]]а. Лес Пол је узео [[
Прву електричну гитару са једним или масивним телом (solidbody) направили су 1948. године Пол Бигсби (Paul Bigsby) и кантри музичар Мерл Трејвис (Merle Travis). Ова гитара у разним варијантама продавала се до раних 1960-их.
Ред 40:
[[Категорија:Жичани инструменти]]
[[Категорија:Електронски
{{Link FA|hu}}
|