Хајнц Гудеријан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: фелдмаршал → Генерал-фелдмаршал, Ханс Кребс → Ханс Кребс (генерал) |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
| опис_слике = Генерал Хајнц Гудеријан у Русији
| датум_рођења = [[17. јун]] [[1888]].
| место_рођења = [[Хелмно|Кулм]]
| држава_рођења = [[Немачко царство]], данас [[Пољска]]
| датум_смрти = [[14. мај]] [[1954]].
Ред 19:
| потпис =
}}
'''Хајнц Вилхелм Гудеријан''' ({{јез-нем|Heinz Wilhelm Guderian}}; [[Хелмно|Кулм]], [[17. јун]] [[1888]] — [[Швангау]], [[14. мај]] [[1954]]) је био војни теоретичар и генерал у немачкој армији током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Организација и командовање немачким оклопним дивизијама базирали су се на његовим делима од који је свакако најпознатија књига „Пажња! Тенкови!“ (''-{Achtung! Panzer!}-''). Током своје војне каријере био је на положајима команданта оклопног корпуса, команданта оклопне армије, Генералног инспектора оклопних снага и Начелника Генералштаба копнене војске.
== Биографија ==
Гудеријан је рођен у источној [[Пруска|Пруској]], у градићу [[Хелмно|Кулм]], који се данас налази унутар пољских граница. Од [[1901]]. год [[1907]]. године похађао је многе војне школе. Ступио је у армију 1907. године као официр-кадет и то у 10. Хановерски ловачки батаљон којим је командовао његов отац. [[1911]]. године Гудеријан је приступио 3. телеграфском батаљону рода везе, а октобра [[1913]]. године оженио се са Маргарет Горне са којом је имао два сина.
=== Први светски рат ===
Ред 31:
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 101I-769-0229-15A, Frankreich, General Guderian im Panzerwagen.jpg|мини|десно|250п|Генерал-пуковник Гудеријан (лево) у свом комадном оклопном возилу током кампање у [[Француска|Француској]], мај [[1940]].]]
Током напада на [[Пољска|Пољску]] и на [[Француска|Француску]] Гудеријан је командовао XIX армијским корпусом. Лично је командовао нападом немачких оклопних јединица које су пробиле француску линију одбране код [[Седан]]а. Његове оклопне јединице предводиле су тзв. „трку до обале“ којом је завршено опкољавање главнине савезничких снага у Француској. У нападу на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] командовао је Оклопном групом „Гудеријан“ која је од 5. октобра [[1941]]. године преименована у Другу оклопну армију. Током операције „Барбароса“ оклопне јединице под његовом командом дословно су се придржавале доктрине блицркига и напредовале су таквом брзином да је Гудеријан убрзо стекао надимак „-{Schneller Heinz}-“ (брзи Хајнц). Оклопни клин којим је он командовао у рекордном времену је заузео [[Смоленск]] и спремао се за наступање према [[Москва|Москви]] када му је наређено да промени правац напредовања јужно ка [[Кијев]]у. Разрешен је команде 25. децембра [[1941]]. године због непоштовања хитлеровог наређења о забрани повлачења и пребачен је у резервни састав Врховне команде копненеих снага.
После немачког пораза код [[Волгоград|Стаљинград]]а, Гудеријан је позван у активну службу да би 1. марта [[1943]]. године био именован за Главног инспектора оклопних јединица. Његово задужење било је да надзире производњу тенкова као и обуку и употребу оклопних јединица. [[21. јул]]а [[1944]]. године постао је начелник Врховне команде копнене војске. [[Адолф Хитлер|Хитлер]] га је отпустио [[28. март]]а [[1945]]. године после свађе због неуспелог контранапада чиме се завршио дуги период међусобног неслагања и нетрпељивости.
Гудеријаново смењивање је уследило након једне од надраматичнијих сцена која се икада одиграла у [[Рајсхканцеларија|Рајхсканцеларији]]. Реконструкција догађаја изведена је углавном на основу Гудеријанових мемоара „Вођа тенкова“.
[[Адолф Хитлер|Хитлерова]] уобичајена подневна конференција почела је прилично мирно, иако је повремено на површину избијало једва прикривена нетрпељивост између учесника. Гудеријан је [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] доставио меморандум у коме је објаснио да је [[23. март|23. марта]] пропао напад 9. армије, под комадном генерала [[Теодор Бусе|Теодора Бусеа]] на [[Кистрин]], пропао због недостатка артиљеријске муниције. Хитлеру се није свидео не само Гудеријанов тон но ни његов покушај да оправда 9. армију, а посебно генерала Бусеа. Окомио се на Бусеа као јединог кривца за све и наредио да Бусе дође на састанак и поднесе комплетан извештај.
Као што је и било уобичајено, састанку су присуствовали сви Хитлерови војни саветници. Поред Гудеријана и Бусеа ту су били начелник штаба [[Врховна команда оружаних снага|Врховне команде оружаних снага]] [[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршал]] [[Вилхелм Кајтел]], начелник оперативног одељења [[Алфред Јодл]], Фиреро [[ађутант]], начелник персоналног одељења генерал [[Вилхелм Бургдорф]] и још неки високи официри и разни помоћници. Хитлер је неколико минута слушао општи извештај о ситуацији, а онда је позвао генерала Бусеа да поднесе свој извештај. Бусе је почео своје излагање кратким приказом организације напада и снага које су у њему учествовале. На [Хитлеру се убрзо видело да му је то досадно, а онда је одједном прекинуо Бусеа. „''Зашто је напад пропао?''“, и одмах је баз задржавања одговорио на сопствено питање, „''Због неспособности! Због немара!''“ Засуо је увредама Бусеа, Гудеријана, и целу Врховну комаду. Сви су били неспособни. „''Напад на Кистрин је извршен'', викао је, без ''одговарајуће артиљеријске припреме!''“ Затим се окренуо Гудеријану. „''Ако Бусе није имао довољно муниције, као што тврдите, зашто му нисте допремили више?''“
| |||