Википедија

Сергеј Машера — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Disambiguated: Пиран → Пиран (град)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 7:
| држава_рођења={{застава|Аустроугарска}}
|датум_смрти=[[17. април]] [[1941]]. ('''29''' год.)
| место_смрти=[[Бока Которска|Бока которска]]
| држава_смрти=<br />{{зас|Краљевина Југославија}} [[Краљевина Југославија]]
|професија=војно лице
Ред 16:
}}
[[Датотека:Sergej Masera na razaracu.jpg|мини|десно|300п|Сергеј Машера са својим морнарима на палуби [[Разарач Загреб|разарача „Загреб“]]]]
'''Сергеј Машера''' ([[Горица (град)|Горица]], [[11. мај]] [[1912]] — [[Бока Которска|Бока которска]], [[17. април]] [[1941]]), поручник бојног брода II. клaсе [[Југословенска војска|Војска Краљевине Југославије]], који је током [[Априлски рат|Априлског рата]] заједно са својим саборцем [[Милан Спасић|Миланом Спасићем]] потопио [[разарач Загреб]] да не би пао у руке [[Italijani|Италијани]]ма. Машера и Спасић, који су у овој акцији погинули, постхумно су [[1973]]. године проглашени за [[Народни херој Југославије|народне хероје Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[11. мај]]а [[1912]]. године у [[Горица (град)|Горици]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]], његова породица је избегла из [[Италија|Италије]] и настанила се у [[Љубљана|Љубљани]]. Након завршене основне и средње школе, [[1929]]. године, Сергеј се уписао у Седму класу Поморске војне академије у [[Дубровник]]у. Дипломирао је и стекао чин поручника корвете, [[1932]]. године, као пети у рангу.
 
У тренутку избијања [[Априлски рат|Априлског рата]], [[1941]]. године, Спасић се, у чину поручника бојног брода друге класе, налазио на месту првог артиљеријског официра на [[Разарач Загреб|разарачу Загреб]] у [[Бока которскаКоторска|Боки которској]]. Заједно са њим, службовао је и [[Милан Спасић]], његов друг из класе. Разарач Загреб је првог дана рата, [[6. април]]а, био изложен нападима непријатељске авијације, али је претрпео само незнатна оштећења. Нови већи напад на [[Бока которскаКоторска|Боку которску]] и бродове у њој извршен је [[13. април]]а, али поново без последица. Иако је остала нетакнута, због развоја ситуације на копну, флота је све више губила борбену готовост, поготово када је бродовима наређено да се маскирају, а посаде искрцају на копно.
 
Вест о примирју доспела је у [[Бока которскаКоторска|Боку которску]] [[15. април]]а, а саопштена је и свим командантима бродова, уз упозорење да се забрањује уништење бродова и отварање ватре на непријатељске авионе. Дана [[17. април]]а, када је стигла вест о капитулацији [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]] и када су [[Italijani|Италијани]] почели да улазе у [[Бока которскаКоторска|Боку которску]], посадама је наређено да се бродови напусте.
 
Официре Сергеја Машеру и [[Милан Спасић|Милана Спасића]], болно је погодио брзи слом [[Југославија|Југославије]] и [[фашизам|фашистичка]] окупација. Не видећи могућност да се борба настави, одлучили су да свој брод униште и погину на њему. [[Разарач Загреб]] је прво напустила посада, затим млађи официри, а око 14 часова уз брод је пристигао моторни чамац да превезе команданта, првог официра, поручнике Спасића и [[Сергеј Машера|Машеру]] и једног артиљериског наредника. Међутим, према договору, Спасић и Машера су одбили да уђу у чамац и саопштили команданту да ће припалити штапине који су водили до муниционих комора. Стављен пред свршен чин, командант се са осталима брзо удаљио. Неколико минута касније експлодирала је прва, а потом и друга мунициона комора, а брод је разнет у комаде, нестао с површине заједно с официрима који су га дигли у ваздух. Машера и [[Милан Спасић|Спасић]] су последњи пут виђени како поздрављају заставу непосредно пре експлозије.
 
Тело Сергеја Машере, је нестало у експлозији, док су тело Милана Спасића сутрадан пронашли рибари. На споменику на војничком гробљу у Савини, крај [[Херцег- Нови|Херцег Новог]], где је сахрањен Милан Спасић, уклесано је и име Сергеја Машере.
 
Овај храбри чин двојице југословенских официра, изазвао је велику пажњи [[Уједињено Краљевство|британских]] медија, који су доста писали о овом догађају. Године [[1942]]. у оквиру једне британске касарне на [[Малта|Малти]] постављена је спомен-плоча посвећена Сергеју Машери и Милану Спасићу. Британски публициста је [[1944]]. године у својој књизи „Морнарице у егзилу“ ({{јез-енг|Navies in Exile}}), посебно истакао подвиг Машере и Спасића. Године [[1968]]. [[французи]] су о овом догађају снимили филм под називом „[[Пламен над Јадраном]]“ ({{јез-фр|Flammes sur l'Adriatique}}), за који је сценарио написао [[Меша Селимовић]].
 
Поводом тридесетогодишњице [[Југословенска ратна морнарица|Југословенске ратне морнарице]], председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] [[Јосип Броз Тито]] је [[10. септембар|10. септембра]] [[1973]]. године донео Указ о проглашењу Сергеја Машере и [[Милан Спасић|Милана Спасића]] за [[народни херој Југославије|народне хероје]]. У градском парку, у [[Тиват|Тивту]], налази се споменик овој двојици храбрих морнаричких официра, а у [[Београд]]ском насељу [[Жарково]], налази се улица поручника Спасића и Машере. Од [[1967]]. године Поморски музеј у [[Пиран (град)|Пиран]]у носи његово име.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сергеј_Машера”