Мау Мау устанак — разлика између измена

'''Мау-Мау''' покрет у [[Кенија|Кенији]] обележава етапу борбе аутохтоног становништва против [[ВеликаУједињено БританијаКраљевство|британске]] [[Колонијализам|колонијалне]] власти. Овај покрет је настао [[1920е|двадесетих]] година 20. века, доживео је врхунац у виду устанка [[1950е|педестих]] година и значајно је утицао на добијање [[Независност|независности]] Кеније [[1963]]. године.

До првих оружаних акција припадника Мау-Мау долази крајем 1948. године и почетком [[1949.]] Обим акција је у почетку сведен на разрачунавање са појединим функционерима колонијалне администрације и колаборационистима, и паљење полицијских станица. До октобра [[1952.]] године устанак се распламсао захватајући подручја настањена етничким групама Кикују, [[Амеру|Меру]] и [[Ембу]]. Колонијална власт проглашава октобра 1952. опсадно стање, забрањује рад Савеза Африканаца и хапси око 100 његових најистакнутијих вођа. Џомо Кенијата је у притвору од [[8. априла]] [[1953]]. У то време британски гувернер Кеније располаже једном пешадијском бригадом од три батаљона афричких стрелаца и полицијским снагама јачине око 15 хиљада људи. До краја 1953. године те снаге су појачане на три бригаде и преко 30 хиљада полицајаца, концентрисане у [[Најроби]]ју и већим местима. Активност им је ограничена, у првом реду на обезбеђивање комуникација, заштиту плантажа и рудника, а само су повремено дубље упадале на територију коју су контролисати припадници Мау-Мау. Тек доласком специјалних снага из [[Метропола|метрополе]], обједињена је команда над свим колонијалним трупама у [[Источна Африка|источној Африци]] под Министарством рата у [[Лондон]]у. Устаници су стављени ван закона, планинска подручја Абердаре и [[Кенија (планина)|Кенија]] проглашена су забрањеним подручјима у којима је сваки [[Црнац|Африканац]] сматран непријатељем и убијен, а све оне зоне у којима је било устаника, као и провинција Најроби, специјалним подручјима, у којима је дозвољен претрес сваког црнца. Припадницима Мау-Мау није признат статус [[ратник]]а, ради чега је сваки борац, ухваћен с оружјем предаван суду који је имао једину пресуду – [[Смртна казна|вешање]]. Уколико би се одупирали претресу или покушали да беже, устаници су [[Убиство|убијани]] на лицу места. Упоредо са оваквим суровим мерама, колонијалне власти почеле су да исељавају домородачко становништво у нова подручја, групишући их у насеља под контролом власти. Ради разбијања покрета изнутра, колонијална управа посветила је посебну пажњу стварању домаће гарде, колаборационистичке организације састављене од аутохтоног становништва. Политиком [[Корупција|корумпирања]] племенских вођа, нарочито оних племена која нису узела активнијег учешћа у Мау-Мау, колонијална управа је формирала за кратко време бројне јединице домаће гарде, ангажујући их за извиђања, обезбеђења полицијских станица, па и за борбена дејства. У свакој полицијској станици, које су окруживале устаничке подручја, формирана је посебна јединица домаће граде са 15 пушака и 35 копљаника.