Фактор аеродинамичког оптерећења — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
 
Просечна особа подноси оптерећење при убрзању 5 пута већим од земљиног (<big>-{n}-</big> = 5).
На основу стеченог искуства у [[ваздухопловство|ваздухопловству]], проистекле су норме за [[борбениловачки авион|борбене авионе]], са људском посадом. Пилот може, дуже време, да поднесе оптерећење са анти–г оделом и при <big>-{n}-</big> = 9 а краће време и до 12. На основу те границе се димензионишу делови структуре за анвелопу оптерећења при <big>-{n}-</big> између -3 и +9. Није рационално димензионисати структуру авиона за већа оптерећења од подношљивости пилота, пошто то доноси допунско повећање масе авиона и пад његових перформанси. Тренутно прекорачење на <big>-{n}-</big> до +12, покривено је са фактором сигурности, који најчешће износи 1,5. То је ванредан случај, који пилот направи, да бих се спасао од непријатељске ракете. Тада авион иде на ванредан преглед и одлучује се о његовом престанку употребе или о његовој поправци.
 
Авиони су изложени скоку и паду узгона, па и промени оптерећења и без жеље пилота да направи маневар. То су случајеви у ''узбурканој атмосфери'', тада услед вертикалног струјања ваздуха долази до нагле промене нападног угла, па и [[узгон]]а авиона.
:<math>\ a_z = \ n \cdot g</math>
 
Ово није препрека да се и убрзања, дуж две преостале осе координатног система, изражавају са мером [[гравитационо убрзањегравитација|гравитационог убрзања]]. Убрзања дуж „ x “ и „ -{y}- “ оса су далеко мањег интензитета и генеришу мала оптерећења, која нису меродавна за димензионисање делова структуре авиона.
|}
 
1.572.075

измена