Антонов Ан-2 — разлика између измена

| први_лет = [[31. август]] [[1947|1947.]]

'''Ан-2''' (Руски назив ''Кукурузник'', а НАТО {{јез-ен|Colt}}) је [[транспорт]]но-[[десант]]ни лаки [[авион]], [[Совјетскисавез СавезСовјетских Социјалистичких Република|совјетског]] порекла, с могућношћу вишенаменске примене. Концепиран је на основу [[Аеродинамика|аеродинамичке]] шеме ''двокрилца'', с малим специфичним оптерећењем по јединици површине.

Првенац је у развоју бироа [[АНТК Антонов|Антонов]], у оквиру познате и многобројне ''гаме'' [[транспорт]]них [[авион]]а, тога назива.

Користи се за цивилне и [[војска|војне]] потребе у великом броју [[држава|земаља]] [[земља|свет]]а, поред тактичког [[транспорт]]а и десанта и у [[спорт]]ском [[падобран]]ству, [[санитет]]у, [[пољопривреда|пољопривреди]] и у другим наменама.

Произведено је у периоду од [[1947]]. до [[1992]]. године, у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]у, [[Кина|Кини]] и [[Пољска|Пољској]] 18000 авиона из ове фамилије, у варијантама: Ан-2, [[Ан-3]], [[Ан-4]], и [[Ан-6]].

Прву идеју о развоју лаког вишенаменског [[авион]]а је предложио О. К. [[АНТК Антонов|Антонов]], још у октобру [[1940]]. године. Идеја је садржала да авион поседује способност полетања и слетања с кратких неприпремљених пољана, носивост 1000-1500 -{kg}-, лако одржавање и примену за [[војска|војни]] и цивилни [[транспорт]], [[пољопривреда|пољопривреду]], и путнички [[саобраћај]].

Та идеја је реализована непосредно после [[Други светски рат|Другог светског рата]] у тек отвореном [[АНТК Антонов|Антонов]]ом бироу, [[1947]]. године, с развојем авиона Ан-2. По државним, ваздухопловним прописима, сагласност за [[Аеродинамика|аеродинамику]] и чврстоћу структуре, за први лет [[авион]]а [[прототип]]а је морао издати Национални институт [[ЦАГИ]]. Ту је настао проблем, пошто су стручњаци Института одбили да дају такву сагласност за аеродинамичку ''застарелу'' концепцију двокрилца и оплате крила с платном, на новом авиону Ан-2. Они су тада били у сферама развоја савремене ваздухопловне технологије и нису прихватали ''бившу'' технологију. У то време у Институту ЦАГИ су [[истраживање|истраживаненове]] [[технологија|технологије]] [[авион]]а с млазним [[мотор]]ом за лет с крозвучним и надзвучним [[брзина]]ма. Проблем је разрешен тако што је лично О. К. [[АНТК Антонов|Антонов]] дао гаранције за аеродинамичке и друге прорачуне авиона.

Серијска производња је трајала око 60 година у три велике земље, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]у, [[Народна Република Кина|Кини]] и [[Пољска|Пољској]]. Та дужина трајања серијске производње авиона је светски рекорд за [[ГинисоваГинесова књига рекорда|Гинисову књигу]]. Сматра се да је [[производ|произведено]] укупно 18000 примерака Ан-2, који користе многе земље, с веома великим експлоатационим напрезањем у разним [[војска|војним]] и цивилним наменама.<ref name="Модернизација Ан-2">[http://www.an2plane.ru/3/moderniz/ Модернизација Ан-2]</ref>

Ан-2 је базни стандард на основу кога је развијена цела ''гама'' авиона у бироу [[АНТК Антонов|Антонов]]а. Многе варијанте су директно настале с модификацијама авиона Ан-2 а остале на основу богатог искуства с базним стандардом.<ref name="Историја Ан-2"/><ref name="Антонов Ан-2"/>

* '''Ан-2Т''' - Транспортна варијанта, може да превози терет масе до 1500 -{kg}-. У [[Пољска|Пољској]] и [[Народна Република Кина|Кини]] се производио под називом -{Y-5A}-.

* '''Ан-2П''' - Путничка варијанта је урађена по захтеву [[Аерофлот]]а, са звучном изулацијом простора за путнике с десед седишта. Пољска фабрика је повећала број места за путнике на 12-14. Први такав путнички авион је направљен у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]у [[1968]]. године, под бројем №1010101, а добио је регистарски број СССР-32400. Укупно је произведено 837 авиона у томе стандарду.

У [[земља]]ма с великим пространством, до малих, тешко доступних и удаљених [[насеље|насеља]] су незаменљиви у превозу људи и робе. Посебно у забаченим и неприступачним [[станиште|стаништима]], где није развијена [[инфраструктура]], као што је [[Сибир]] и крајњи [[север]] [[Руска федерацијаРусија|Русије]].

Све земље које поседују овај авион користе га и за своје војне задатке. Ти задаци су превасходно тактички транспорт живе силе, рањеника, војне опреме и средстава логистичке подршке. Његова војна употребу, у условима борбених дејстава, искључиво је могућа при потпуној сопственој премоћи у [[ваздух|ваздушном]] [[простор]]у. Ан-2 је потпуно [[оружје|ненаоружан]] [[авион]] и са својим летним особинама беспомоћно рањив од свих против-ваздушних дејстава, са свим врстама средстава, са [[земља|земље]] и из [[ваздух]]а. Он је немоћан при деству стрељачког и против авионског дејства са [[земља|земље]], а из [[ваздух]]а чак и од [[оружје|наоружаних]] класичних [[хеликоптер]]а, а поготово од [[борба (вишезначна одредница)|борбених]].

Корисници су набављали авионе Ан-2, у различитим модификационим стандардима, од произвођача из три државе, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], [[Народна Република Кина|Кина]] и [[Пољска]].

* {{де}} [http://www.suchoj.com/andere/index.htm?http://www.suchoj.com/andere/An-3/home.shtml ''ГАМА'' авиона [[АНТК Антонов|Антонов]]]