Бертолт Брехт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 17:
| држава_смрти = [[Источна Немачка]]
}}
'''Бертолт Брехт''' (такође '''Бертолд Брехт''') ({{јез-нем|Bertolt Brecht}}; рођен као -{''Eugen Berthold Friedrich Brecht''}-; [[Аугсбург]], [[10. фебруар]] [[1898]] — [[Берлин]], [[14. август]] [[1956]]) је био најзначајнији [[Немачка|немачки]] писац
== Биографија ==
[[
Бертолт Брехт је рођен у [[Аугсбург]]у ([[Баварска]]) [[1898]]. у буржоаској породици. Прве своје текстове је објавио 1914. године за време студија филозофије и медицине. Године [[1918]], на крају [[Први светски рат|Првог светског рата]], написао је своју прву драму ''Баал''. Следиле су
Године [[1924]]. придружио се Немачком театру у [[Берлин]]у (-{''Deutsches Theater''}-) (тада под управом [[Макс Рајнхарт|Макса Рајнхарта]]) и упознао глумицу [[Хелена Вајгл|Хелену Вајгл]]. Писао је политичке драме. Велики успех је постигао [[1928]]. када је написао ''[[Опера за три гроша|Оперу за три гроша]]'' (музику је компоновао [[Курт Вајл]]), један од највећих музичких успеха у доба [[Вајмарска република|Вајмарске републике]].
Оженио се са Хеленом Вајгл и постао [[марксист]]а. Јачање [[нацизам|нацизма]] у Немачкој, где су његова дела забрањена и спаљивана, натерала су га да оде у егзил [[1933]]. Прошао је Европу
Дефинитивно се настанио у Берлину [[1949]], где је био управник ''[[Берлинер ансамбл]]а''. Представе су илустровале његове социјалистичке идеје. Основао је марксистички покрет ''Епски театар''. Подржавао је диктаторски режим [[Валтер Улбрихт|Валтера Улбрихта]] и цинично поручио критичарима: ''Ако народ лоше мисли, промените народ!''. Постао је омиљена личност режима у [[НДР]] и додељена му је Лењинова награда за мир 1955. Умро је од инфаркта у Берлину [[14. август]]а [[1956]].
Ред 34:
Брехт је описивао своје представе као „колективне политичке састанке“ у којима учествује и публика. По овоме се види да је он одбацивао елитистичко виђење политике по којем високи политичари издају уредбе за управљање масама.
Да би ово постигао, Брехт је користио технике које подсећају гледаоце да је представа слика реалности, а не сама реалност. То је он звао „ефекат дистанцирања“ (-{''Verfremdungseffekt''}-).
Поступци које је користио су:
* директно обраћање глумаца публици,
* излагање текста у трећем лицу или у прошлости,
* гласно декламовање,
* необични светлосни ефекти,
* коришћење [[сонгови|сонгова]], итд.
Наглашавајући конструисаност позоришних збивања, Брехт се надао да ће публика схватити да је реалност конструкција која се може променити.
Ред 55:
=== Позоришни комади (хронолошки) ===
* [[Бал (Брехт)|Бал]] (1922)
* Бубњеви у ноћи (1922)
* У џунгли градова (1924)
* Живот Едварда II Енглеског
* Човек је човек (1926)
* [[Опера за три гроша]] (1928)
* Успон и пад града Махагонија (1928)
* Линдбергов лет
* Лекција о разумевању
* Онај који каже да. Онај који каже не.
* Предузете мере
* Света Јоана
* Изузетак од правила
* Мајка (1932)
* „Округле главе“ и „шиљате главе“ (1936)
* Ужас и јад Трећег рајха
* Галилејев живот (1943)
* [[Мајка храброст и њена деца]] (1941)
* Суђење Лукулу
* Добри човек из Сечуана (1943)
* Господар Пунтила и његов слуга Мати (1948)
* Задрживи успон Артура Уија (1956)
* Визије Симоне Машар
* [[Швејк]] у Другом светском рату
* Кавкаски круг кредом (1954)
* Дани комуне
* Антигона (1947)
* Кориолан (по Вилијаму Шекспиру) (1952/53)
=== Лирика ===
* Псалми (1920),
* Аугзбуршки сонети (1925–1927),
* Сонгови за Оперу за три гроша (1928),
* Из књиге грађанина (1926–1927),
* Ноћни логор (1931),
* Поеме из револуције (1932),
* Сонети (1932–1934),
* Енглески сонети (1934),
* Кинеске песме (1938–1949),
* Студије (1934–1938),
* Свендборшке поеме (1926–1937),
* Штефинска збирка (1939–1942),
* Холивудске елегије (1942),
* Песме из егзила (1944),
* Немачке сатире(1945),
* Дечје песме (1950),
* Буковске елегије (1953)
=== Проза ===
* Аугзбуршки круг кредом
* Разговори избеглица
* Послови господина Јулија Цезара (1949)
* Рањени Сократ (1949)
* Просјачки роман (1934)
* Календарске приче (1949)
== Спољашње везе ==
| |||