Капитулација Италије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
Да би остварио те циљеве, краљ је затражио помоћ [[Дино Гранди|Дина Грандија]]. Гранди је био један од водећих људи у фашистичкој хијерархији, а у млађим данима, сматрали су га Мусолинијевим замеником или алтернативом. Краљ је био мотивисан и Грандијевим размишљањима о прилагодби фашизма према новој ситуацији. Разни амбасадори, као [[Пјетро Бадољо]], рекли су му да размотри могућност да замени Мусолинија на месту ''дучеа''.
 
Тајној уроти се придружио и [[Ђузепе Ботаи]], други фашиста на високом положају и министар културе, те [[Галеацо Ћано]], вероватно други најмоћнији човек у бившој Фашистичкој странци и Мусолинијев тастзет. Уротници су имали у циљу да врате стару моћ италијанскоме краљу. Дана [[23. јул]]а [[1943]], италијански Парламент престаје да буде веран Мусолинију и враћа се стара краљевска моћ. Истог дана Мусолини је морао да се састане с краљем, где је разрешен свих премијерских дужности. Кад је одлазио са састанка, Мусолинија су ухапсили [[карабинијери]] и одведен је на острво [[Поца|Поцу]]. На место премијера дошао је италијански маршал Бадољо. Бадољево именовање новим премијером покопало је наде Грандију да постане нови ''дуче''.
 
Именовање Бадоља новим италијанским премијером није променило италијански положај међу [[Силе осовине|Силама осовине]]. Међутим, то је био корак напред од стране породице [[династија Савоја|Савојединастије Савоја]] према миру. Од тада почињу покушаји да се склопи мир са Савезницима.
 
== Капитулација Италије у Југославији ==