Банови Далмације и Хрватске — разлика између измена

нема резимеа измене
}}
{{Историје|Хрватске}}
'''Бановина Хрватска''' је назив за територијупокрајину средњовековне [[Угарска|Угарске]]. Настала је од територије некадашње независне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевине Хрватске]] која је након 1102. дошла под врховну власт [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]]. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године.
 
==Историја==
Смрт [[Стјепан II Трпимировић|Стјепана II Трпимировића]] 1091. је значила, не само изумирање династије [[Трпимировићи|Трпимировић]], него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ [[Коломан]] је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономинју и свој парламент, власт је де факто била у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору.