Прва интернационала — разлика између измена

 

Највиши руководећи орган Прве интенационале био је конгрес, а према Статуту, одржавао се сваке године обично у септембру, a Генерални савет као руководећи орган између два конгреса заседао је сваког уторка. У току њеног постојања одржаве су 2 конференције ([[1865]]. и [[1871]]) у [[Лондон]]у и 6 конгреса: у [[Женева|Женеви]] [[1866]], [[Лозана|Лозани]] [[1867]], [[Брисел]]у [[1868]], [[Базел]]у [[1869]], [[Хаг]]у [[1872]]. и [[Филаделфија|Филаделфији]] [[1876]].

 

На свим конгресима и конференцијама, као и кроз рад Генералног савета, разрађена су многа основна програмска и тактичка питања пролетерског покрета; o политичкој борби, o значају и улози [[синдикат]]а, националном питању, улози задруга у национализацији земље, значају укључивања [[жене|жена]] у индустрију и сл, a на примеру [[Париска комуна|Париске комуне]], коју је Интернационала првхватила као своје најважније дело, показана је улога револуције, став [[пролетаријат]]а према рату и држави, пронађен је и испитан облик власти радничке класе и нарочито је истакнута улога и значај самосталне партије у револуционарној борби радничке класе.

 

Кроз разраду ових и сличних проблема, [[Карл Маркс|Маркс]], [[Фридрих Енгелс|Енгелс]] и њихове присталице борили су се у њеном оквиру против разних ситнобуржоаских струја (прудонизма, ласалијанства, тредјунионизма, и при крају постојања I интернационале, против струје тзв. бакуњинизма). Она је уједно помагала све [[штрајк]]ове и друге акције радничке класе у низу земаља и износила ставове пролетаријата o свим важнијим политичким, друштвеним, културним и сл. проблемима тог доба, чиме је прокрчила пут марксизму у редове радничке класе и олакшала стварање самосталних масовних социјалистичких партија у националним оквирима, у чему је њен основни значај за историју међународног социјалистичког покрета.

 

[[Категорија:Политика]]