Прва интернационала — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Међународно удружење радника''' ([[1864]] – [[1876]]), прва међународна револуционарна организација пролетаријата, основана [[28. септембар|28. IX]] [[1864]]. на иницијативу француских и енглеских радника на великом митингу у [[Сент Мартинс Хол]]у у [[Лондон]]у. Њено стварање је резултат појачане активности радничке класе почетком ' 60. год. XIX в, сазнања o потреби међународне солидарности у штрајкачкој борби и потреби обједињавања њених снага у међународним размерама ради утицања на спољну политику (иступање енглеских и француских радника против интервенције на страни Југа у грађанском рату у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] 1861-65, a нарочито подршка [[Пољска|пољском]] устанку [[1863]], што је и био непосредан повод за њено стварање.
На освивачком састанку, уз учешће и представника немачких радника, изабран је Генерални савет у који је ушао и [[Карл Маркс]]. Схватајући да је њен основни циљ ''да замени социјалистичке и полу-социјалистичке секте правом борбеном организацијом радничке класе'', Маркс је израдио њен Статут и Оснивачки манифест, a потом постао први организатор и душа целе њеве делатности.
Ред 12:
На Петом конгресу Прве интернационале је одлучено да се седиште Интернационале премести у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], где су постојали услови легалног деловања.
На свим конгресима и конференцијама, као и кроз рад Генералног савета, разрађена су многа основна програмска и тактичка питања пролетерског покрета; o политичкој борби, o значају и улози [[синдикат]]а, националном питању, улози задруга у национализацији земље, значају укључивања [[
Кроз разраду ових и сличних проблема, [[Карл Маркс|Маркс]], [[Фридрих Енгелс|Енгелс]] и њихове присталице борили су се у њеном оквиру против разних ситнобуржоаских струја (прудонизма, ласалијанства, тредјунионизма, и при крају постојања I интернационале, против струје тзв. бакуњинизма). Она је уједно помагала све [[штрајк]]ове и друге акције радничке класе у низу земаља и износила ставове пролетаријата o свим важнијим политичким, друштвеним, културним и сл. проблемима тог доба, чиме је прокрчила пут марксизму у редове радничке класе и олакшала стварање самосталних масовних социјалистичких партија у националним оквирима, у чему је њен основни значај за историју међународног социјалистичког покрета.
| |||