Бањица — разлика између измена

Бањица је пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] била село у широј околини [[Београд]]а, насељено још у неолиту из ког доба су пронађени артифакти на садашњој Бањици 2, насеље је поново насељено у раном [[19. век|-{XIX веку}-]] од досељеника из југоисточне [[Србија|Србије]] који су дошли после [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. До [[Други светски рат|Другог светског рата]] Бањица је била мирно пољопривредно село са релативно малим бројем становника. Од самог настајања ово насеље чине фамилије Ристић, Марковић, Илић и Живковић. Због бројних подземних термо-минералних вода, ово село добија назив Бањица. Писани трагови говоре о преко хиљаду разноликих извора воде на територији данашње Бањице. Податак који говори о развијености села Бањица је свакако онај који говори да је 1901. године у Пауновој улици, недалеко од Паун чесме постојала прва линија за расхлађивање млека у тадашњој Краљевини. У току Другог светског рата долази до формирања нацистичког концентрационог логора, Бањичког логора, на месту где се данас налази Војно-медицинска академија. После рата долази до урбанизације, и изградње великих стамбених блокова и солитера који потпуно мењају Бањицу. Изградња овог данас великог насеља није трајало дуго, али је ипак покупила бројна признања из области архитектуре. Једне од зграда које су се окитиле звањем некада најмодерније, биле су Војно-медицинска академија, и [[ОШ Борислав Станковић (Бањица)|основна школа Борислав-Бора Станковић]]. Но, оваква брза градња довела је до исцрпљивања природних извора воде по којима је Бањица била позната. Бањица је обиловала чесмама чисте пијаће воде, али оне су временом, што небригом становништва, што процесом урбанизације, угашене и срушене. Ширењем града Бањица престаје да буде приградско село и постаје једно до градских насеља. Од старих кућа није остало практично ништа.

Данас, Бањица је резиденцијални део на јужном ободу града. Неки од значајнијих објеката овог дела су [[Војно-медицинска академија]] и [[СЦ Бањица|Спортски центар Бањица]], који је један од најзначајнијих спортских центара, не само Београда већ и целе Србије. Популарно се назива Храмом рукомета, али да није само и то, доказало је организовање [[Првенство Европе у ватерполу 2006. жене|Женског првенства Европе у ватерполу 2006.]]-те године. Иначе, овај спортски центар ће имати и велику улогу у организовању летње Универзијаде у Београду. Поред ових зграда, ту су и стадион Краља Петра на ком игра [[ФК Рад]], Ортопедија Бањица (једна од бољих болница за ортопедију у Србији), [[БИА]], Полицијска академија, неколико војних касарни и новоизграђена [[Црква св. Василија Острошког на Бањици|црква]] [[свети Василије Острошки|светог Василија Острошког]]. Поред школе се налази тржни центар, а на брду се налази зелена пијаца, где доносе свеже намирнице из разних делова Србије. На Бањици се налази и амбасада Украјине.