[[Датотека:Schrodingers cat.svg|thumb|250px|Шредингерова мачка: мачка, јебочица заједноотрова саи бочицом у којој се налази отров ирадиоактивни извор радиоактивностису затвореназатворени у запечаћено кутију, заштићену од свих споља индукованих [[квантна декохеренција|квантних декохенреција]]. Ако унутрашњи [[Гајгеров бројач]] детектује радијацију, значи дабочица је бочицасе разбијенаразбија, што ослобађа отров који убија мачку. Копенхагенска интерпретација квантне механике имплицира да је након неког времена, мачка [[квантна суперпозиција|истовремено жива и мртва]]. Међутим, ако погледамо у кутију, можемо да видимо да је мачка или жива или мртва, а не истовремено жива илии мртва.]] Ово доводи до питања када се тачно квантна суперпозиција завршава, а када се стварност своди на једну или другу могућност.
'''Шредингерова мачка''' је [[мисаони експеримент]] који је, уобичајено описан као парадокс, који је осмислио аустријскогаустријски физичарафизичар [[Ервин Шредингер|Ервина Шредингера]],који1935. је изведен 1935године. Експеримент илуструјепоказује какооно што је он видео,сматрао проблемпроблемом [[Копенхагнска интерпретација|Копенхагенске интерпретације]] [[квантна механика|квантне механике]], која је примењенапримењене на свакодневне објекте, који резултује сукобом са здравим разумом. У овом експерименту мачкасе јепредставља да мачка може бити и жива илии мртва, у зависности од претходних насумичних догађаја. Иако је првобитни "експеримент" био имагинаран, слични принципи су били истраживани и коришћени у практичној примени. Мачкин парадокс је такође често био предмет теоријске расправе и [[интерпретација кванетнеквантне механике|интерпретације кванте механике]]. Развијајући овај експеримент, Шредингер је сковао термин "Verschränkung" ("уплитање").
