Ђовани Ђустинијани Лонго — разлика између измена

'''Ђовани Ђустинијани Лонго''' ({{јез-грч|Ιωάννης Ιουστινιάνης}}, {{јез-лат|Ioannes Iustinianus Longus}}) је био [[италија]]нски ([[Ђеновљанска републикађенова|ђеновљански]]) [[ратник]] и [[војсковођа]], кога је [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Константин ДрагашXI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] ([[1449]] — [[1453]]) поставио на чело [[Византијско царство|византијских]] снага током [[Отоманскаосманско империјацарство|отоманске]] [[Опсадапад Цариграда (1453)|опсаде Цариграда]], у [[пролеће]] [[1453]]. године. Под његовим вођством, одбијено је неколико напада на град, а он сам је својом појавом подизао морал бранилаца и одржавао одбрану града. У завршним борбама, током јутра [[29. мај|29.05.]], он је рањен, након чега је на своје инсистирање, а противно претходном договору са царем, повучен у град. То је изазвало пометњу међу браниоцима, што су [[Османлије]] искористиле да потпуно сломе њихов отпор и заузму град.

Он је о свом трошку окупио 700 искусних војника и на две [[Лађаброд|лађе]] је допловио у [[Цариград]] [[29. јануар|29.01.]][[1453]]. године. Византијски цар Константин Драгаш је прихватио његову помоћ и поставио га за команданта одбране, пошто је био најискуснији војни заповедник међу браниоцима. Такође му је доделио титулу [[протостратор]]а и обећао острво [[Лимнос|Лемнос]], око кога су се дуго сукобљавали Ђеновљани и [[Млетачка република|Млечани]], као награду.

Завршни напад на град отпочео је [[29. мај|29.05.]] након поноћи, а прва два отоманска јуриша (нередовних трупа и [[Азија|азијских]] трупа) браниоци су одбили. У рану зору, отпочео је трећи јуриш који су извели [[јањичари|јаничари]]. После тешких борби, њихов напад је практично одбијен, када је дошло до пробоја кроз [[Керкопорта|Керкопорту]]. Отомански одред је брзо неутралисан и браниоци су повратили контролу над капијом, када је Ђустинијани рањен. Иако је претходне ноћи направљен договор да неће бити повлачења у град, већ да ће се до последњег човека борити пред [[Двоструки бедеми Теодосија II|градским бедемима]], Ђустинијани је инсистирао код византијског цара, који се борио уз њега, да му отвори капију и пусти у град. Пошто Драгашеве молбе да остане на бојишту нису уродиле плодом, капија му је отворена и неколицина сабораца је унела Ђустинијанија у град.

Савремени извори се разилазе око детаља везаних за његово рањавање и смрт, али се слажу око основних црта приче<ref>Да је рањен и да се повукао са бојишта.</ref>. Приче се разилазе од начина<ref>Наводи се да је рањен [[шрапнел]]ом или [[Стрелаstrijela|стрелицом]] [[самострел]]а.</ref>, преко места <ref>Наводи се да је рањен у [[Рукашака|руку]], [[Ноганоге|ногу]] или [[стомак]].</ref>, до тежине рањавања<ref>Једни наводе да је био лакше, а други да је био теже рањен.</ref> и разлога за напуштање бојишта <ref>Док једни истичу његову храброст и тежину ране као повод за повлачење, други наводе да је рана била лакше природе и да ју је искористио да прикрије свој кукавичлук и побегне са бојишта.</ref>. Данас се сматра да је преминуо на Хиосу, иако неки од савременика наводе да је преминуо у [[Галата (четврт)|Галати]].

* [[Пад Цариграда (1453)|Опсада Цариграда (1453)]]

* [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин XI Драгаш]]