Википедија

Ђовани Плано Карпини — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 29:
=== Деловање у Европи ===
 
Ђовани Плано Карпини био је ученик и сапутник [[Фрањо Асишки|Фања Асишког]] и у 1220-има је мисионирао и организовао фрањевце по [[Немачка|Немачкој]]. У Немачкој основао је неколико фрањевачких самостана дуж реке [[Рајна|Рајне]] и у [[Саксонија|Саксонији]]. 1222 отишао је као мисионар за [[Тунис]], а 1225 на [[Пиринејско полуострво|Иберијско полуострво]]. После 1228 водио је фрањевачке провинције ''Теутонија'' (тј. немачке земље) и Саксонија.
 
=== У мисији великом кану ===
Ред 35:
1245. Карпини је од папе [[Иноћентије IV|Иноћентија IV]] послат у мисији у тадашњу [[Кијевска Русија|Русију]] која је пала под власт [[Монголско царство|Монгола]]. Поред ове мисије добио је и задатак да као вођа једне делегације посети монголског великог кана. Посланство је имало за циљ да заустави даље инвазије Монгола по Европи као оне из 1240/1241 (кад је поред Пољске, Угарске, Бугарске и других земаља била пустошена и Србија) и да се Монголи добију као савезници против [[ислам]]а, посебно у борбама око [[Крсташке државе|крсташких]] држава.
 
На Васкрс 1245. године Карпини је напустио [[Лион]], прошао Немачку, [[Чешка|Чешку]] и [[ШлезијаШлеска|Шлезију]] и стигао до [[Кијев]]а, а одатле даље до реке [[Дон]]. Са Дона спустио се до [[Волга (река)|Волге]], даље кроз младо Монголско царство до реке [[Урал (река)|Урала]] и на [[Пут свиле|Путу свиле]] до [[Џунгарија|Џунгарије]], одатле најзад у средиште Монголског царства. Код реке [[Орхон (река)|Орхон]] у Монголији, Карпини је стигао у монголски логор где су се Монголи спремали да бирају новог великог кана, јесте стари кан преминуо. У августу 1246 Карпини је посматрао интронизацију новог великог кана [[Гујук-кан|Гујука]], унука [[Џингис-кан]]а и трећи велики кан Монгола (после Џингис-кана и [[Огатај-кан|Огатаја]]).
 
Прву ауденцију код новог кана, међутим, добио је тек четири месеца касније. Са собом имао је писмо папе Иноћентија IV, али не зна се да је писмо испоручио Гујук-кану. Наузврат Гујук-кан је папи послао писмо (шта говори више да је Карпини предао писмо Гујук-кану) у којем одбија савезништво са папом и захтева, да папа и други владари Европе крену к њему и њему се подчине, супротно би следили нови походи Монгола.
Ред 41:
Тиме Карпинијева мисија у суштини није успела. Његови записи о путовању к Монголима (''Ystoria Mongolorum quos nos Tartaros appelamus''), који су први забележили културу и обичаје Монгола, били су у научном погледу свакако од великог успеха.
 
Карпини пише да Монголи нису нигде имали утврђене градове, већ да су градове сматрали стратешким недостатком који би се њиховом тактиком могли лако освојити. Монголи пак, те и сам велики кан, живели су у шаторима, а очигледно да и њихова касније утврђена престоница, [[Каракорум]], коју је посетио [[Вилијам Рубрушки]], још није била изграђена. Да се на престоници градило, али се није показала Карпинију, сведоче његови забележи о многим занатлијама које је сусрећао, међу њима многе [[Хришћанство|Хришћане]], нарочито [[НесторијанциНесторијанство|Несторијанце]], [[Руси|Русе]] и друге.
 
О питању да ли у Монголском царству живе хришћани, он пише о хришћанском народу [[Ујгури|Ујгура]] које је подјармио Џингис-кан: ''Ови људи су хришћани из секте Несторијанаца''. Карпини помиње и један други подјармени народ, јако богат, вероватно мисли на [[Хан Кинези|Кинезе]], и који имају једно засебно писмо: народ ''Китај''. За њих вели да су незнабошци, али да верују у [[Исус Христос|Исуса Христа]] иако нису крштени. ''Не носе браде и личе на Монголе, али немају широка лица као ови''. За царство легендарног [[Презвитер Јован|презвитера Јована]] Карпини сматра да је у [[Индија|Индији]], те пише: ''Једног другог сина је Џингис-кан послао са војском против Инде... Водио је и војску у бој против Хришћана који живе у Великој Индији. Кад је то чуо краљ те земље, који се у народу зове презвитер Јован, кренуо је са војском против њих...''
 
=== Повратак у Европу ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђовани_Плано_Карпини”