Светислав Милосављевић — разлика између измена

Светислав Милосављевић је био старији син богатог нишког трговца Томе Милосављевића и његове супруге Василије, рођене Поповић, као понајбољи гимназијалац планирао је студирати технику и постати [[инжењер]], али га је очев финансијски слом приморао да се опредијели за војни позив. Мада се, дакле, у униформи нашао силом прилика, заволио је официрску службу па се стално теоретски и практично усавршавао. Током [[Балкански ратови|балканских]] и [[Први светски рат|Првог свјетскогсвjетског рата]], израстао је у општепризнати ауторитет за питања војног [[саобраћај]]а, уз истовремено напредовање које ће му крајем [[1925]]. године донијети и чин [[бригадни генерал|бригадног генерала]]. Захваљујући много пута потврђеној стручности и ревности, [[александарAлександар I Карађорђевић|краљ Александар]] га је децембра [[1926]]. године изабрао за министра саобраћаја, али га је заобишао при реконструкцији владе у јулу [[1928]]. године, иако је за претходних 19 мјесеци Милосављевић остварио одличне резултате и започео неколико колосалних пројеката од којих се издвајају [[Панчевачки мост]] на [[Дунав]]у, палата Министарства саобраћаја а, посебно, други колосијек пруге Београд-Загреб од престонице до Новске који је већ за његова мандата приведен крају.

Југословенски [[монархија|монарх]] се марљивог и енергичног Милосављевића поново сјетио октобра [[1929]]. године када га је поставио за [[намесник]]а у једној од девет новоформираних бановина – у Врбаској. Тај избор нипошто није био случајан: [[краљ]] је врло добро знао да веома сиромашној Врбаској бановини треба старјешина који ће ојачати повјерење оданих, придобити колебљиве и сузбити опоненте, који ће ''разбудити'' успаване народне снаге и тако Мркоњића Крајину повући из предуге учмалости. На срећу тадашњих па и потоњих [[Крајишник]]а, понајвише Бањолучана, краљев избор пао је, дакле, на Светислава Тису Милосављевића.